Без устезања се може рећи да је Владета Јеротић међу омиљеним личностима код Срба.
У ери када треш-култура доминира, а криминалци и фолкери постају идоли младима, Владета Јеротић истиче се својим мудрим саветима и посебним начином живота који га је чинио виталним до последњих дана живота.
Владета Јеротића, разумеју како они најшколованији, тако и најобичнији грађани. Он се изражава једноставно, и лако допире до сваког. Kрцате сале на његовим предавањима говоре о томе колико, заправо, његови савети значе људима.
За многе је права мистерија како неко ко је већ зашао у позне године има тако добру меморију и очуван здрав разум. У вези са тим једном приликом професор Јеротић је испричао:
Преко 30 година, сваког другог дана ја себе преслишавам енглеске речи. То ми је трећи језик. Први је био француски, немачки други, кога је било највише када сам био у Европи.
Био сам у Енглеској неколико месеци, нисам научио Бог зна колико. Читам скоро без речника, али није исто читати и говорити. Имам увек неки нов енглески текст пред собом и преслишавам се шта радим.
Ако сам их запамтио, онда читам текст и нове речи из текста бележим у речник и преслишавам се опет за два дана. А ако нисам запамтио оне речи од б, не учим нове, него и даље обнављам старе. Радим преко 30 година сваки дан на свом речнику.
Друга ствар је учење песмица.
Налазите нове песмице, учите их, преслишавајте се и знаћете 15-20 песмица напамет једног дана. Обнављате своје памћење изнова и освежавате га.
Узмите песме Бранка Радичевића, Јована Дучића, Милана Ракића или неких модерних песника. Не морају бити то дугачке песме, могу бити краће. Учите песму напамет. Не можете да је запамтите? Читајте је 10 пута па је запамтите, не можете да је не запамтите.
Запамтили сте, одлично, прелазите на нову песму. Тако се памћење одржава. Научници кажу да имамо 10 милијарди неурона у мозгу.
