Ломљење славске погаче на празник Светог Трифуна, 14. фебруара 2018. године у породици младог професора француског језика Оливера Урошевића (27) у селу Роанда, код Свилајнца, Французима је заувек остало у сећању, поготово јер су, како су рекли за “Приче са душом”, имали непроцењиву част да у томе учествују. Фредерик који је са Оливеровим дедом преломио славски колач и данас чува једно парче у витрини у својој кући у Француској, док се тренутно заједно са још двоје ентузијаста и заљубљеника у средњи век, витештво и француско-српску историју убрзано припрема за овогодишње, четврто по реду, издање фестивала Деспот Стефан Лазаревић – Just out, крај манастира Манасија.
Прошле године, из Француске је у Деспотовац допутовало четрдесетак Француза, који су носећи оклопе, мачеве и осталу опрему са учесницима из десетак земаља представили средњовековну традицију њихових земаља, борили се, дружили се са витезовима и уживали у српској гостољубивости, природи и историји. Храна им се допада, али кажу да се у Србији једе много и да су порције огромне, да је све укусно, да једемо доста поврћа и салата, да се месо сервира великодушно, да је пиво одлично, а ракија изузетно јака
Управо ту су се случајно упознали са Оливером, који на овом фестивалу добровољно ради као преводилац. Стекли су много пријатеља и познаника, а од лета 2017. већ два пута су били у Србији. Последњи пут, у мају, када су на позив Снежане Ресавац, директорке Основне школе Бранко Радичевић у селу Седларе, у којој Оливер предаје, присуствовали дечјој представи у режији Ђокице Миљковића.
– Срели смо се и са свештеником Драганом Николићем који нам је причао о селу, о цркви и о поплави која је задесила овај крај пре четири године. Он нам је отпевао једну литургијску композицију, били смо дирнути – узбуђено ми причају Французи.
Са њих троје, Фредериком Плантеженестом, Вероник Жијанери и Лујом Фурнијеом срео сам се у Београду, у повратку ка Француској. Они су главни „кривци“ за настанак удружења „Средњовековно пријатељство Француска – Србија“ („Амитиé Франце – Сербие Мéдиéвале – АФСМ“) 22. октобра 2017. године.
Луј је био на свим издањима фестивала у Манасији, а Фредерик и Вероник су редовни гости од 2016.
– Није било тешко јер смо то већ једном прошли кад смо правили удружење Стеам Медвик. Недавно смо се срели са председником општине Деспотовац Николом Николићем и директором фестивала Јуст оут, Владимиром Благојевићем. Позвали смо их да дођу код нас на „Цидре ет Драгон 2018“ у Нормандију да виде како је један мали фестивал у Француској за 10 година постао огроман. Разговарали смо са председником тамошњег фестивала, а он је контактирао градоначелника града Мервилле Францевилле, тако да се сада успоставља више партнерстава захваљујући нашој малој интервенцији. Желимо да се на овај начин отворе врата врата ка европским субвенцијама – прича Вероник за “Приче са душом”.
Када сам их питао због чега воле Србију и Манасију, рекли су ми да је питање преопширно, као и да је главни разлог то што су пасионирани љубитељи изузетно богате заједничке историје Француске и Србије. Нашу земљу воле и због лепе добродошлице и увек пријатељског гостопримства.
– Та веза постоји још од Петра Амијенског (Петра Пустињака) који је 1096. био на челу крсташа на путу за Јерусалим, преко Боја на Косову 1389, када је Карло VI, француски краљ, верујући у победу над Турцима славио у Нотр Даму, па до Еугена Савојског, хероја анти-отоманских ратова који је овде донео елементе француске цивилизације, урбанистичко планирање и апотеке у српску престоницу. Такође, током Првог светског рата, у част савеза са Србијом, коју је напала Аустро-угарска, председник Поенкаре потписао је декларацију 1915. и 1916 – наводи Вероник податке који повезују две земље и наставља:
Седиште удружења налази се у градићу Шампињи на Марни крај Париза, а управни одбор чине председник Лоуис Фоурниер, потпредседник Фрéдéриц Плантегенест, благајник Јеан-Цлауде Бергер, секретар Вéрониqуе Гианери и представница чланова Едњиге Оуврард. Ту су и административни чланови Францк Руллеау, Јосиане Дран, Данy Бегер и Хервé Мартин.
– Српски дан уведен је у француске школе као подршка десетинама хиљада српске сирочади. Не треба заборавити и борце Београда које је заштитио пилот, капетан Рошфор. Генерал Франше Депере једини је странац који је добио титулу војводе за своје подухвате. Александар I у сузама је понудио „Карађорђев крст“ једном рањеном француском пилоту говорећи му: „Извини што могу само ово мало да ти дам, теби који си толико учинио за моју Србију.“ Можемо споменути и писце Ламартина, Малеа (учитеља вашег Александра Обреновића), Игоа, сликара Владимира Величковића и Љубу Поповића, виолонисту Немању Радуловића, стрип цртача Енкија Билала, редитеље Александра Петровића и Емира Кустурицу и на десетине фудбалера који су осветлали шампионат Француске. Једном сам прочитала да су боје Србије изабране на основу оних на француској застави, али другачијим редоследом.
Вероник истиче за Приче са душом да управо због топле добродошлице, Србија има све што је потребно да би привукла европске туристе, а да је на њима, Французима, да превазиђу своје страхове и упусте се у авантуру.
– Срби и ми смо слични. Иако и даље видимо последице последњег рата, Србија се опоравила и очигледно нам је опростила бомбардовање Београда, злонамерне примедбе и зверства у којима су учествовале и личности из Француске. Оне и даље нису оптужене и то нас додатно шокира. Кад дођемо овде, Србија нам говори само о историјским тренуцима када су Француска и она одржавале своје братско пријатељство.
Удружење има у плану да у општини Деспотовац, уз подршку локалних власти учествује у подизању витешког средњовековног села. Фредерик и Вероник су већ радили на сличном пројекту у Нормандији, у Француској, па се радују што ће своје искуство пренети и на Балкан. Чланови удружења тренутно прикупљају новац за долазак на фестивал који се од 24. до 26. августа 2018. одржава у Манасији.
– Остало је да нађемо финансије, и спонзоре а направићемо и цроњдфундинг кампању скупљања новца на интернету. Очекујемо да ће нам највише помоћи Срби који живе и раде у Француској, а има их око 250.000. Нама су породице и пријатељи рекли да није безбедно да идемо у Србију, и стога ми желимо да дамо скроман допринос мењању те слике коју Французи имају према Србији. Много је разлога за долазак. Ове године се слави 600 година Манасије, а и годишњица је завршетка Првог светског рата, који је доста утицао на француско-српско пријатељство.
По повратку кући, моји саговорници ће питати своје чланове да ли могу да донирају библиотеци у селу Седларе стрипове, постере и статуете, како би ђаци улепшали учионице и како не би читали, како кажу Французи, само преозбиљну литературу на страном језику.
– Желимо да помогнемо професору Оливеру да настави да инспирише младе људе да проучавају наш тако леп језик. Пошто је сан директорке школе да успостави сарадњу са једном француском школом, радимо и на томе у граду Мервилле-Францевилле. Држимо им палчеве. Желимо и да помогнемо цркви и драгом свештенику Драгану – рекли су Луј, Вероник и Фредерик за Приче са душом.
Текст: Ненад Благојевић, pricesadusom.com
Фотографије: Амитиé Франце – Сербие Мéдиéвале