U svom izlaganju pod nazivom “Muškarac i žena”, kog je u okviru istoimene knjige priredio Bojan Jovanović, Vladeta Jerotić se bavio odnosom između muškarca i žene sa psihološke, biološke, religijske i sociološke tačke gledišta, razmatrajući njihove različitosti i uloge u braku zajedno sa razvitkom društva, preko patrijarhalnog doba do savremenog doba emancipacije žena.
U završnom delu njegovog izlaganja saopštio je nekoliko svojih uverenja o tome odakle u savremenom braku toliko konflikata, svađa, sve do mržnje, rastavljanja i međusobnog optuživanja.
Vladeta Jerotić je ovde izostavio spoljašnje razloge poput ekonomskih i dr. koji nisu za potcenjivanje, već se usredsredio na one skrivene razloge, psihološke i psihopatološke, koji dovode do teških sudbina u braku.
Ističući da je konflikt deo svakog braka, dobrog i lošeg, citirao je teoriju bračnog psihoterapeuta Pavaa Brajša. Naime, Pavao Brajš razlikuje bračne partnere koji se dobro i kvalitetno svađaju i one u kojima je svađa loša i pogubna za oba partnera.
“Kvalitetna svađa je, prema Brajši, ona koja ne uvlači nekog trećeg u svađu (pogotovo ne dete), koja treba da ostane u sadašnjosti, ovde i sada, ne dozivajući zajedničku ili pojedinačnu prošlost. Kvalitetna svađa je i ona koja se ne pretvara u sadomazohistički odnos, u kome je jedna strana mučitelj, a druga žrtva.
Najčešći razlozi konflikata u braku jesu egoistično i egocentrično ponašanje partnera, manifestno ili prikriveno, jednostrano samožrtvujuće držanje u braku, seksualno neslaganje, neverstvo i brak u kom je dete najvažnije biće u kući.”
Bračna ljubav, prema Vladeti Jerotiću, mora postojati paralelno uz roditeljsku ljubav. Dete treba voleti UZ bračnog partnera, a ne UMESTO njega. Detetu nije dovoljna ljubav samo prema njemu samom, već i međusobna ljubav roditelja, zaključio je Jerotić.
Opanak
