Завршница популарне серије “Сенке над Балканом” за многе Трстеничане остаће запамћена у знаку Војислава Воје Танкосића, мајора српске војске, вође комита – четника, једног од оснивача Црне Руке и учесника најважнијих историјских догађаја у Србији, од Мајскога преврата 1903. до Сарајевскога атентата.
Управо у Трстенику, надомак Западне Мораве, љутој рани подлегао је славни мајор Војвода Танкосић (1880-1915), чија је смрт уочи последње епизоде ујединила јунаке Бјелогрлићеве серије: инспектора Андру Танета Танасијевића, Кројача и Мустафу Голубића.
О његовој погибији историја сведочи да је за време повлачења српске војске 1915. као командант батаљона смртно рањен у Игришту код Великог Поповића 31. октобра 1915. Од последица рањавања, умро је 2. новембра 1915. у својој 35. години живота у Трстенику. Његови саборци, међу којима је био Ђуро Шарац, шаторским крилом пренели су га до воза, а потом допремили до резервне војне болнице у Трстенику, где је преминуо. Потом су га однели и закопали тајно на трстеничком гробљу, али су Аустријанци ипак успели да га пронађу, откопају и након установљивања идентитета, сликају леш, како би уверили јавност да је ипак мртав. Уз слику гроба и леша, објављен је и текст у коме су, осим обавештења како је „дошао крај Воји Танкосићу“, помињани престолонаследник, утлиматум њихове владе, као и детаљ о томе да је Танкосића, погибијом у њиховој балканској офанзиви сустигла казна. Посмртне остатке пренела је његова мајка Миља, уз помоћ Удружења српских четника и сахранила на београдском Новом гробљу 1922. године. Гроб му се данас налази IV парцели, у трећем реду, гробно место број 6.
“Знамо да је Танкосић свега два дана поживео у болници, а како је аустроугарска војска напредовала и Танкосић био врло тражен, рањенику су поскидали све еполете и друга обележја”, предочава, за “Новости”, Јелена Вукчевић, историчарка трстеничког музеја.
Мистерија се наставила и после смрти, за коју поп Стеван Николетић бележи да се догодила 20. октобра по старом календару. До данас нисмо сигурни где је мајор тачно почивао до историјског откопавања.
Потомак Војислава Танкосића, београдски инжењер у пензији Градимир Николић, аутор књиге “Мирно спавај војводо”, сведочи да је извесно да су уз мајора, увек ишли Голубић и Шарац, а да га је други и сахранио.
“Постоји неколико неистражених верзија о локацији тих првих хумки, једни тврде да су га сахранили одмах иза болнице, да је потом кришом пребачено тело на друго место, али да је један апотекар то видео и касније информацију у вези с тим открио Аустријанцима”, каже Градимир Николић, унук Милеве Николић, рођене сестре мајора Воје, који није имао потомства.
“Друга варијанта је да је био закопан негде код манастира Љубостиња. Постоји могућност и да је тај апотекар лажно проказао место хумке, можда и по нечијем задатку, како би се сакрила права локација. То је чудна прича, као и све друге које прате Војислава Танкосића, одговорног за рад врло ефикасне српске тајне службе на терену.”
Историчарка Јелена Вукчевић каже да је “случај Танкосић” ескалирао када је извесни апотекар Светолик Трајковић споменут у листу “Трибуна” у броју од 29. јуна 1919. у рубрици “Срамни стуб”.
Наиме, аутор текста Радован Перовић Невесињски из Трстеника прозвао је Трајковића да је Танкосићев гроб “проказао Швабама”, те да је од гувернмана због тога добио привилегију да има апотеке у Трстенику и у Врњачкој Бањи и декрет да не може бити интерниран.
Међутим, лист је, додаје наша саговорница, био затрпан протестним писмима и исправкама и то са адреса најугледнијих Трстеничана, па је 3. јула објављен деманти и извињење апотекару за кога се наводи да је “чинио небројена доброчинства у целом свом срезу”.
Тек, Аустријанци се нису смирили док нису обавили ексхумацију, а леш и гроб фотографисали (сведочанство је данас у Војном музеју).
“Аустријанци су после детаљне претраге и распитивања код месних власти, ипак, пронашли гроб и после стручне експертизе, утврдили да се ради о легендарном комити који им је толико загорчавао живот”, истражује Милорад Белић, аутор књиге “Комитски војвода Војислав Танкосић”.
Белић подсећа да су цео призор фотографисали и, уз слику, у аустријској и мађарској штампи објавили између осталог: “Крај Воји Танкосићу. Демон светског рата, подстрекач убиства престолонаследника Воја Танкосић, мајор српске војске, чије је изручење у ултиматуму тражила наша влада од Србије. Мајора Танкосића сустигла је казна…”
Ко је био војвода Војислав Танкосић?
Рођен је у малој Руклади, надомак Уба и Лајковца. Био је учесник кључних историјских дешавања у Краљевини, активан члан Народне одбране, један од оснивача “Црне руке”. Као потпоручник је учествовао у завери против краља Александра Обреновића и у Мајском преврату 1903. године. Командовао је водом, који је стрељао браћу краљице Драге. Танкосић је важио за једног од најодважнијих комитских војвода и за доброг стрелца. Водио је напад на бугарску чету у селу Страцину 1908. што умало није изазвало српско-бугарски рат. У Београд се вратио јула 1908.
Пред избијање рата, марта 1912, прекомандован је у штаб граничних трупа, са циљем да обучава добровољце. Долазили су му добровољци из свих српских крајева. Танкосић је био веома строг при селекцији, па је од 2.000 одабрао само 245 добровољаца. Тада је одбио Гаврила Принципа због слабе конституције.
Био је истакнути учесник балканских ратова и Првог светског рата, одликован Карађорђевом звездом, активни комитски војвода, шпијун, Аписов човек од поверења, човек из сенке Видовданског атентата.
У Трстенику Танкосићу има своју улицу, а 2005. године подигнут му је и споменик.
Курир.рс/Новости
