Сигурно сте чули за Ђавољу Варош и њених 200 земљаних купа за које легенде тврде да су окамењени сватови. А за Вражји камен? Не брините, право је време да упознате запостављеног двојника српског кандидата за седмо светско чудо.
О моћним купастим стенама на крајњем југоистоку Србије и данас се мало тога зна. Као неми сведоци времена и усамљени стубови природе, већ годинама уназад поприлично су непримећени украс Пчињског округа. Ипак, ко год да овуда прође, не може а да не застане када се пред њим прикаже необичан, величанствен и помало нестваран призор.
Питате се, сигурно, како је ово чудо настало… Највише података о историји несвакидашњег феномена надомак Врања, долази из народа. Вражији камен је прекривен велом легенди и митова који су покашали да разјасне његов чудесан настанак.
Мештани Горње Пчиње препричавају једну од њих, по којој су ђаволи намеравали да преокрену ток Пчиње да тече према Бугарској, па су покушали да споје обале ове реке.
Ћудљиву реку је било тешко укротити, а највећи камен који су ђаволи пронашли испустили су баш на месту где се данас налази Вражји камен. И тако је према првој легенди настао овај природни феномен. Друга, пак, приповеда о томе да су Пчињани годинама зидали цркву.
Међутим, све што би они током дана саградили, ђаволи би ноћу односили и остављали на Вражјем камену. Наводно су били љути на сељане јер их нису поштовали. Како год, на Вражјем камену остала је једна магична грађевина…
Реч је о прелепој, малој светињи из средњег века која има лековите моћи –
Богородичну цркву је највероватније подигао српски властелин Дејан Марковић између 1350. и 1380. године, и она се данас налази под заштитом Републике Србије као споменик културе од великог значаја.
Зашто се у цркви нико не венчава?
Одговор лежи у још једној легенди Пчињана: У давна времена заволели су се момак и девојка из Доње Трнице чији родитељи нису одобравали везу. Без обзира на њихову љутњу, двоје младих решило је да своју љубав озваничи. Венчање је обављено у цркви на Вражјем камену. Кад су изашли из цркве млада и младожења узјахали су, према обичају, окићене коње. Међутим, његов коњ, уплашен од вике и свирке сватова, појурио је према провалији и сурвао се. Видевши то, млада је скочила са свог коња и без размишљања скочила за њим. Од тада се, у овој цркви више нико није венчао.
Поред тога да је црква уклета, народом се прочуло и веровање да боравак у њој лечи неплодност. Тако се често могу видети нероткиње које у нади да ће добити принову, посећују цркву и моле се.
Serbia.com
