Кад зађете у атар Врмџе, једног од старих и многољуднијих села сокобањске општине,на планини Ртањ, почнете да се пењете између мозаика заталасаних њива. На брду, изнад њива и неколико кућа, међу боровима се назире Црква свете Тројице. А када асвалтним путем стигнете у село угледаћете, окружену кућама, високу стену попут штита.
Први пут се насеље Врмџа помиње у писаним документима у 3. веку. У средишту села доминира Латин – град, римско утврђење за одбрану царског друма који је водио за Блиски и Средњи Исток. У 6. веку град је дограђиван како би се Византија бранила од најезде словенских племена.
Град се, касније, помиње у 14. веку као утврђено станиште богатих властелина, који су, у то време, трговали са трговцима из Дубровника.
Врмашко језеро је, по казивању старих људи, настало после страшне провале облака. Бујице су у удолину сјуриле гомиле сена и њиме запушиле дубоку рупу у земљи. Сада се вода у језеру обнавља са малог непресушног извора у близини и од киша и снегова. Језеро је окружено недирнутом природом и богато је рибом.
Недалеко од језера, испод брда, налази се Врело. Ту извире Врмашка (Паклешка) река. Она ка селу тече кроз дивну клисуру. На њој је било много воденица, а неке и данас раде. Кроз село протиче и друга речица – Оравица.
Село има и неколико чесама. Једна од њих је, кажу, подигнута у доба Турака.
Шуме изнад Врмџе богате су печуркама, јагодама, купинама, дрењинама, лековитим биљем. Надалеко је чувен ртањски чај. Моћна и прекрасна планина Ртањ је посебан изазов за љубитеље природе.
Извор: Србију волимо