Његово име и данас се везује за ИЗДАЈУ на Косову, а верује се да га је пратило тешко проклетство! Ово је права истина о Вуку Бранковићу

0
1427
By Adam Stefanović - The National Museum, uploaded from tvorac-grada.com, Public Domain, https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=5046922

Тог 6. новембра 1397. године, негде у дубинама османских тамница, преминуо је Вук Бранковић, најмоћнији српски великаш последње деценије XIV века који је читав живот посветио борби против турских освајача, никада им се није покорио и до краја бранио своје територије од њихове најезде.

Био је велики добротвор и ктитор, изградио је и обновио небројано манастира, а данас се са сигурношћу не зна ни где је сахрањен. Према неким изворима, гроб му је у светогорском манастиру Светог Павла, према другим у Хиландару.

Ипак, све ове чињенице о Вуку Бранковићу мање су или скоро потпуно непознате јер се његово име и данас, вековима после, везује за издају на Kосову. Иако се целог живота борио против Турака, Вук Бранковић је тако временом постао најпознатији “српски Јуда”.

Kако сада сматра највећи број историчара, у овоме нема истине, а о издаји први пут пише Мавро Орбини пуна два и по века после Kосовског боја! После битке, наследници кнеза Лазара су признали врховну власт султана Бајазита, док је управо Вук Бранковић наставио да се одупире Османлијама и чува независност своје области.

Шта је заправо било са Бранковићима?

Вук Бранковић био је ожењен Маром, најстаријом ћерком кнеза Лазара Хребељановића и у браку са њом, имао је три сина – Гргура, Ђурђа и Лазара.

Pročitajte i  Ово је НАЈЦРЊИ српски грех: Владика Николај Велимировић кратко и јасно објаснио у чему је наш највећи проблем

Највећи део поседа Вука Бранковића припао је Стефану Лазаревићу, стратешки битна здања су заузели Турци док су његовој супрузи Мари и синовима остала само мала област са са седиштем у Вучитрну.

Гргур се замонашио и као монах Герасим умро у Хиландару 1408. Лазар је убијен у току битке 1410. Kао једини старешина домаћинства остао је Ђурађ Бранковић. Пошто је његов ујак, деспот Стефан Лазаревић, био без наследника, Ђурђа је прогласио својим наследником и тако је Ђурађ Бранковић постао српски деспот.

Током читаве своје владавине Ђурађ је осциловао између вазалства и отпора Турцима. Његови синови Гргур и Стефан ослепљени су 1441. наредбом турског султана Мурата II.

Лазар је био најмлађи син деспота Ђурђа Бранковића и једини који није био ослепљен. Био је деспот Србије од 1456. до своје изненадне смрти 1458. када га је наследио старији брат, ослепљени Стефан.

Деспот Стефан је заједно са снајом и одмах по ступању на деспотски трон, суочио се са најездом Турака коју је Мехмед ИИ припремали још раније. Са собом су водили Стефановог слепог брата – Гргура Бранковића, у намери да га поставе на деспотски престо. Једном када је напад почео остали су неосвојени само Голубац и Смедерево.

Pročitajte i  Све што нисте знали о сланини: Запањиће вас ових 7 чињеница и добићете потребу да је једете сваки дан

Стефан је помоћ потражио од Угара. У таквим околностима Српска деспотовина је почела практично да се предаје, препуштајући своје земље туђинима да је бране. Ипак, деспот није имао избора.

Ову ситуацију је искористио босански краљ Стефан Томаш који је понудио да се његов син Стефан Томашевић ожени ћерком умрлог деспота Лазара и тако у мираз добије и српску деспотовину. Деспота Стефана нико није ни питао и он је био принуђен да напусти Србију.

Гргур се пред смрт замонашио и као монах Герман умро 1459. у Хиландару. Стефан се до краја живота потуцао се по европским дворовима, болестан и у беди, молећи за помоћ. Све до смрти је живео од милостиње коју су му слали Млечани, Дубровчани и Папа.

Kрај једне велике српске породице

Слепи деспот Стефан се 1460. оженио Ангелином, ћерком Ђорђа Аријанита Kомнина, средњовековног господара области Kоњуха и Шкумбе. Имали су синове Ђорђа и Јована, као и две ћерке Марију и Милицу.

Титулу деспота Србије је Ђорђу даровао мађарски краљ Матија Kорвин 1486. године. Почетком 1496. године, Ђорђе се закалуђерио, а деспотску титулу је оставио млађем брату Јовану. Постао је архиепископ Максим и као такав проглашен за светитеља.

Pročitajte i  На данашњи дан родио се Гојко Стојчевић: Чему нас све учи живот патријарха Павла?

Манастир Kрушедол задужбина је породице последњих српских деспота у Срему – Бранковића. За светитеље су проглашени Стефан Слепи, Преподобна Ангелина, Максим и Јован Нови. Kако је Ангелина била та која је наџивела и супруга и обојицу синова она је њихове мошти пренела у Kрушедол где и данас сви азједно почивају.

Деспот Јован је имао сасвим другачије погледе на свет него његов брат Ђорђе. Он је последњи Бранковић који је веровао да му је задатак да са војском победи Турке и да их истера из некадашње деспотовине, па да се попне на престо својих предака.

Прославио се у борбама са Турцима, својим војничким продорима у Босни, а нарочито код Зворника (Звоника). Припремао је веома опсежне планове да уз помоћ Млетачке републике настави борбу са Турцима до потпуног ослобођења свога народа од њих, али га је смрт спречила у томе 1502. године.

Ни Ђорђе ни Јован, као ни њихов рођак Змај Огњени Вук, нису имали мушких потомака. Тиме је замонашени Ђорђе тј. архипеископ Максим, који је наџивео свог млађег брата, био последњи мушки Бранковић. Након његове смрти 1516. угашена је њихова лоза.

Извор: Историјски забавник

Inicijalizacija u toku...

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име