“Ја сам се у Србији родио и узрастао, и зато ми се чини да на свијету нема љепше земље од Србије ни љепшег места од Тршића.“
Вук Стефановић Караџић
У циљу неговања успомене на живот и дело реформатора српског језика Вука Стефановића Караџића настала је и одржала се сада већ најстарија и најмасовнија културна манифестација у Србији – Вуков сабор. Први Вуков сабор је одржан 1933. и од тада није одржан једино 1941. и 1944. за време Другог светског рата. О његовом националном значају говори податак да је 2012. године уписан и у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа Србије.
Ове године на Сабору прославља се јубилеј – навршава се 230 година од рођења нашег реформатора Вука Стефановића Караџића! Њему се удружује још један важан јубилеј за српску културу, писменост и православље – седам векова манастира Троноше, места раног Вуковог школовања!
Како је већ традиција да се централни програм одржава у септембру у Вуковом родном месту Тршићу код Лознице, а да се део програма реализује у Лозници, Београду и оближњем манастиру Троноша, свечаност се у суботу 16. септембра планира у самом манастиру Троноши, а дан касније, 17. септембра, у Вуковом родном месту одржава се завршна свечаност манифестације Вуков сабор.
Вуков сабор траје недељу дана и састоји се из предсаборских дана и завршне свечаности. Завршна свечаност Сабора одржава се у Тршићу, сваког септембра у недељу пред Малу госпојину, када „у Јадру нема ни једног вашара“. Централна манифестација се одржава на саборишту, отвореној позорници у Тршићу, и традиционално почиње извођењем „Химне Вуку“ Стевана Мокрањца и подизањем заставе сабора. Наступају бројни фолклорни ансамбли, слуша се саборски говор, а у склопу предсаборских дана посећују се тематске изложбе, позоришне представе, концерти, књижевне и филмске вечери, промоције књига и сличне приредбе.
Вук Стефановић Караџић, реформатор српског језика, као дечак је учио и једно време боравио у манастиру Троноша. Манастир се налази 17 км од Лознице, на путу за Ваљево и посвећен је Ваведењу Пресвете Богородице. По предању, оснивање манастира се везује за 1317. годину, а задужбина је краља Драгутина и његове жене Каталине. Чувени Троношки родослов – најзначајнији књижевни споменик из друге половине XВИИИ века, настао је управо у овом манастиру, као историјски спис о трагичној судбини српске државе и њених владара, а данас се налази у Бечу. Манастирски комплекс од Другог светског рата чине: црква, нови конак са пространом трпезаријом, изложбени простор и Музеј раног Вуковог школовања. Од 2001. године манастир је женски.
Опанак
