За и против латинице: Зашто не смемо одбацити латиницу и колика је заблуда називати је “хрватским писмом”

0
1732

У званичној употреби српског језика постоје два писма: ћирилица и латиница. Ћирилица је словенско писмо настало у 9. веку, а код нас реформисано 1818. од стране Вука Караџића и као такво званично прихваћено тек 1868. године.

У 19. веку Вук Караџић и Ђуро Даничић за потребе Србије реформисали су и латиницу, која је данас поред ћирилице друго српско писмо. Ћирилицом, као Уставом зва­нич­ним пи­смом, сва др­жав­на ак­та и до­ку­мен­та мо­ра­ју би­ти написана, али то не зна­чи да ти­ме ла­ти­ни­ца има мањи значај у нашем језику.

Ево зашто је се никако не смемо одрећи, нити избацити из наше традиције и језика:

Наметање латинице и забрана ћирилице од стране аустријске и усташке окупације у XX веку довела је код нас до увреженог мишљења да је латиница “страно”,”непријатељско” писмо, па чак и да је то „хр­ват­ска ла­ти­ни­ца“, а да је једино српско писмо ћирилица. Ова теза може бити прихватљива само ономе ко не зна основну историју свог матерњег језика.

Pročitajte i  Била је једна од НЕСТВАРНО ЛЕПИХ ЖЕНА са наших простора: Стекла светску славу, а због љубави са ОЖЕЊЕНИМ ПРЕДСЕДНИКОМ нашла се у центру планетарног скандала

Латиницу смо као писмо добили још у 19. веку. Са­да­шња ла­ти­ни­ца ко­ју ко­ри­сти­мо на­ста­ла је ре­фор­ма­ма Ву­ка Ка­ра­џи­ћа и Ђу­ра Да­ни­чи­ћа, а првобитна латиница 〈настала између 5. и 6. века п. н. е.〉 и ћирилица 〈настала у 9. веку н. е.〉 имају заједничке корене у грчком алфабету из којег су преузеле многе графеме.

Узимањем графема по угледу на грчка и глагољска слова створена је ћирилица, као једноставније писмо које је потпуно потиснуло старију глагољицу из свих словенских земаља. Тако се и првобитна латиница 〈писмо старих Римљана〉 развијала и посредством многих европских народа мењала и прилагођавала, да би се данас њоме служили многи словенски и европски народи.

Глогољица је прво словенско писмо, настало у другој половини 9. века. Користиле су је многе словенске земље. У Србији је ћирилица потиснула глагољицу, а код Хрвата је глагољица у 14. веку постала део опште употребе и поред латинице која се тада појавила[/цаптион]

Тако је латиница доспела и на наше говорно подручје, а тврдња да је латиница коју користимо у Србији хрватско писмо потпуно је нетачна и са историјске и са лингвистичке стране. Ево и зашто.

Pročitajte i  Славни глумац био уверен да се никад неће женити, а ОНДА ЈЕ СРЕО СРПКИЊУ! Због ње се посвађао са ПОРОДИЦОМ, а своју децу учи да причају на српском

Како је Бечким књижевним договором 1850. донета одлука да сви Јужни Словени треба да имају један књижевни језик, латиница је постала чешћа у употреби и код Срба; највише код Срба у Угарској, док су Срби под Турцима и даље највише користили ћирилицу. Реформу латинице покушао је Људевит Гај код Хрвата, још 1830. и они данас признају његову реформу језика. Међутим, Гај није уопште предвидео слово за глас ћ, јер он као рођени кајкавац није га разликовао од ч, а није предвидео ни слово за глас џ које такође није уочавао. Слово ђ обележавало се чак са две варијанте: дј и гј.

Наш Ђуро Даничић је, после Гаја, уместо графема дј и гј увео слово ђ 1880. 〈поред других предлога за графеме који нису прихваћени〉 и које данас и Хрвати користе.

латиница

Ево зашто је погубно одрицати се латиничног писма у Србији –

Pročitajte i  "Отац се више забринуо за мене када сам кренуо у цркву него кад сам био на хероину" Исповест Николе Пејаковића о борби са дрогом: У ВЕРИ НАШАО СПАС

Ако твр­ди­мо да хр­ват­ски је­зик као та­кав ни­је по­сто­јао пре рас­па­да Ју­го­сла­ви­је, сходно чињеници да су и државу добили у том периоду, он­да би било потпуно сулудо одрицати се латинице, називати је “хрватском” и искључити је из употребе српског језика. Јер, осим што нема ниједног ваљаног и лингвистички утемељеног разлога, то би значило да се морамо одрећи и свих наших књижевних и научних дела икада написаних на латиници. А то је апсурдно.

Ћи­ри­ли­ца је свакако писмо које је више укорењено код Срба и тре­ба јој да­ти пред­ност, али то не смемо радити тако да се латинице потпуно одрекнемо, јер смо управо доказали да је она српско писмо колико и ћирилица. Треба употребљавати и једно и друго писмо. Тиме што ће неко према личном афинитету изабати да радије пише латиницом у Србији, не значи да ће прекршити Устав своје земље, јер је према њему латиница равноправно писмо.

Аутор: К. М.

Inicijalizacija u toku...

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име