Reči mangup i bitanga koristimo gotovo svakodnevno. Njima najčešće opisujemo nestašne i nevaljale osobe za koje često kažemo da su “na svoju ruku”. Međutim, ovi izrazi su se nekada koristili za potpuno druge stvari.
Čak je pronađen i zakon kojima se definišu mangupi i bitange.
Evo kako su ozakonjeni!
Naime, prema zakonu iz 1886. godine mangupi se definišu kao “stoka koja tumara kojekuda, a gazde nema nigde”!
“Mangup stoka deli se na krupnu, sitnu i odojčad.
a) pod krupnom mangup-stokom razume se: vo, krava, june, konj, kobila, omica, magarac, mazga itd.
b) pod sitnom mangup-stokom razume se: vepar, krmača, ovan, jarac, koza, samsov, ker, rt, čobanski pas itd”
Zakon o mangupima definiše i kaznu za gazdu mangupa ukoliko se pronađe!
Evo celog zakona:
“Gazda mangupa, ako se pronađe, dužan je platiti ne samo štetu i troškove na ranu i čuvanje mangupa, no i troškove za obznanu u novinama i druge, ako bi ih bilo” – navodi se u zakonu iz 1886. godine.
Pored mangupa, kroz istoriju definiciju je imala i reč bitanga – a njeno značenje, kao i reči mangupa, bila je potpuno drugačija od njenog današnjeg značenja.
“Bitanga – kljuse koje se nađe u selju ili u polju, a ne zna se čije je”, definisano je u Vukovom rečniku.
