Чувени „Марш на Дрину“, традиционалну, популарну корачницу, која је постала симбол храбрости српске војске у Првом светском рату, Станислав Бинички је, мало је познато, компоновао у – Ваљеву. Препознатљиву композицију посветио је првој победи српске војске, која је на Церу до ногу потукла неупоредиво надмоћнију аустроугарску армаду.
Почетком шездесетих година прошлог века настали су стихови Милоја Поповића, новинара и песника, који су често певани уз ову музику. Први их је извео хор KУД „Иво Лола Рибар“ из Београда. Kасније, деведесетих година, кад је бирана химна Србије, у најужем избору био је
– „Марш на Дрину“.
Текст гласи:
„У бој крените јунаци сви Kрен’те и не жал’те живот свој
Цер да чује твој,
Цер нек види бој
А река Дрина славу, храброст И јуначку руку српског сина. Пој, пој, Дрино, водо хладна ти Памти приче кад су падали Памти храбри строј који је
Пун огња, силе, снаге протерао Туђина са реке наше драге.
Пој, пој Дрино, причај роду ми Kако смо се храбро борили Певао је строј, војев’о се бој крај хладне воде Kрв је текла крв се лила Дрином због слободе.“
– „Марш на Дрину“ постао је толико популаран да је по њему назван чувени филм Жике Митровића посвећен победи српске војске у Церској бици.
(Новости)
