Краљица комедије са трагичном животном причом: Трпела је батине, глумила за лекове, да би напослетку била понижена “губитком српске националне части”

Славна српска глумица Жанка Стокић рођена је као Живана Стокић у Великом Градишту 24. јануара 1887. Жанкин отац Богосав био је пекар и нажалост преминуо кад је она имала само пет година. Њена мајка Јулка, премда је рано остала удовица, удала се по други пут и то за свештеника Александра Николајевича Санду који није желео пасторку у својој близини. Овде отпочиње трагедија у животу мале Жанке која ће свој епилог имати на самом крају њеног живота.

После завршена четири разреда школе, мајка и очух су одлучили да Жанку удају. Имала је само четрнаест година када су је 1901. године одвели кришом у Зајечар и на силу удали за једног абаџију, човека много старијег од ње. Међутим, „побегла“ је са позоришном трупом Љубомира Рајичића Чврге, где јој је први задатак био прање веша. Муж је први пут успео да је батинама врати кући, али је други пут младу Жанку узео у заштиту глумац Аца Гавриловић, који је касније постао њена велика љубав.

У прво време радила је као гардероберка, прала, крпила, статирала, да би убрзо добила своју прву улогу. Била је то улога Терезе у позоришном комаду Брачна ноћ. Млада Жанка и Александар Гавриловић напустили су путујућу дружину и упутили се у Крагујевац, приступивши позоришној групи Димитрија Нишлића, који је Живану упутио у основне тајне глумачког умећа.

Млади глумачки пар путовао је по војвођанским, славонским и босанским варошима. У Вараждину је 1907. године Жанка добила и прву драмску улогу – играла је удовицу у комаду „Нада“. Годину дана касније се удала по други пут и о том браку је говорила да је био из љубави, али да се завршио са болним успоменама.

Pročitajte i  Маска за опоравак косе и јачање длаке: Будите нежни према својој коси уз помоћ природних састојака

Жанка је била примећена у Осјечком казалишту 1907, показала је велики успех како у комедијама, тако и у оперетама и драмама. Али, праву прекретницу у њеној каријери донео је долазак у Београд августа 1911. Ту ју је запазио управник Милан Грол. Само месец дана касније примљена је за привременог члана Народног позоришта, а убрзо постаје и његов стални члан. Ту је играла у три Гавелине представе „Фигарова женидба“, „Сирано де Бержерак“ и „Родољупци“, а на сцени Народног позоришта одиграла је и више од стотину малих и великих улога. Снимила је и један филм са више него симболичним насловом: „Грешница без греха“ у режији Косте Новаковића.

Њене запаженије улоге су Тоанета у „Уображеном болеснику“, Дорина у „Тартифу“, Нера у „Подвали“, Стана у „Станоју Главашу“, а посебно оне у Нушићевим делима – Сарка у „Ожалошћеној породици“, госпађа Спасић у „Ујежу“, Мица у „Власти“ и Живка у „Госпођи министарки“. Јануара 1924. добија улоге у “Народном посланику” и комаду “Пут око света” Бранислава Нушића.

1929. године Жанка је прославила свој велики јубилеј – четврт века глумачког рада. У скадарлијској кафани „Два јелена“, од 10 ујутру до два поподне низале су се честитке и дарови. Поклони су били необични, па је између осталог, добила обвезнице ратне одштете, џачић са две хиљаде стопараца, кученце у корпи цвећа… Предато јој је и 160.000 динара у готовом новцу, што је са приходом од представе коју је тог дана играла премашило своту од 260.000 динара. Тим новцем је купила кућу на Топчидерском брду. Живела је окружена својим псима Милкицом и Лолицом, канаринцима, а ни болесна није одбила да кумује мечићима у зоо-врту.

Pročitajte i  Са манастирске трпезе: Посне макароне са туњевином готове за десетак минута

Почетком четрдесетих година у Београду је основан хумористички кабаре Кишобранци, коме се Жанка Стокић прикључила већ на самом почетку. Представе кабареа извођене у сали биоскопа Врачар биле су веома популарне и посећиване. Пред сам рат трупа престаје са радом да би дух Кишобранаца наставио да живи у оквиру новоформиране сатиричне сцене Бодљикаво прасе.

Године 1942. позвана је на разговор у Немачку команду где јој је предложено да се врати позоришту, нарочито кабаретским улогама које би “забавиле народ”. То је био и једини Жанкин начин да преживи јер је њен живот, с обзиром на дијабетес који је имала, зависио од инсулина који су јој Немци обећали заузврат. Тако почиње последње поглавље Жанкине каријере.

Игра шумадијску сељанку Пелу вешерку. Заједно са колегама, врхунским комичарима Ацом Цветковићем и Јоцом Танићем знала је да засени позоришну публику. Последњи програми у којима је наступала били су Разбибрига, Весељак и Централа за хумор.

По завршетку Другог светског рата живот Жанке Стокић претвориће се у истинску трагедију. Оптужена да је наступањем у позоришту помагала непријатељу, бива осуђена на казну “од осам година губитка српске националне части”, што је хероину српског глумишта дотукло. Повукла се у самоћу и изолацију чекајући крај свог живота.

Pročitajte i  "Ноћ укуса" на пијаци "Палилула": Добар провод уз дегустацију и музику

Ипак, заслугом њених пријатеља и колега, 1947. године казна јој је смањена на две године, а посећује је и редитељ Бојан Ступица који јој обећава ангажман у Југословенском драмском позоришту. Лепим вестима радовала се само три дана. Било је то превише радости за њено срце. Умрла је 20. јула 1947. године.

Пожаревачки одбор Лиге за заштиту приватне својине и људских права је у октобру 2006. године поднео захтев за рехабилитацију Жанке Стокић, а том захтеву се придружило и Народно позориште у Београду.

Одлуком Окружног суда у Београду Жанка Стокић је рехабилитована 03.03.2009. године. Суд је утврдио да је Жанка Стокић у време почетка Другог светског рата била чланица Народног позоришта у Београду, да није била политички активна и да је изречена казна заснована на политичким и идеолошким разлозима.

Жанка Стокић заувек је остала поштована од својих колега и поклоника уметности, кроз све деценије и након смрти. Глумачке награде и сцене позоришта данас носе њено име. Остаје забележена и реченица Бранислава Нушића коју је написао поводом стотог извођења представе „Госпође министарке“: „Драга Жанка, Ви и ја данас имамо малу, интимну светковину. Могу догађаји мењати режиме, могу се кризе завитлавати и обарати кабинете; Вас се кризе не може дотаћи, Ви остајете министарка, једина министарка, увек министарка“.

Извори: Опанак, Стил, Политика, Новости

Радост за жене: Пролећно цвеће које ће вам улепшати башту и терасу

Једна од главних ствари којој се жене највише радују...

5 феномелних торти без јаја и млека: Богате и укусне. И за посне и за мрсне дане

Шарена торта500 грама шећера 500 грама млевених ораха 1 - 2...