Neki kažu da je običaj da se burma nosi na desnoj ruci, neki tvrde da je pravilno na levoj. Koju god ruku da odaberete, prsten uvek stoji na domalom prstu. Da li ste se zapitali zašto?
Nekada su prsten nosile samo žene. Bile bi prstenovane na veridbi i time bi ceremonija bila završena. Krajem 19. veka američka juvelirska industrija otpočela je kampanju koja je podsticala mladence da razmenjuju burme na svom venčanju.
Pošto su burma i verenički prsten dva odvojena prstena, pitanje je na kojoj ruci mlada treba da nosi verenički prsten pre, za vreme i posle venčanja. Ne postoji strogo pravilo u vezi sa ovim, već samo simbolika.
Obično se verenički prsten za vreme ceremonije venčanja nosi na istoj ruci na koju mladoženja mladi stavlja burmu. Time se označava da se veridba pretočila u brak. Drugi način je da mlada burmu stavi na suprotnu ruku od one na kojoj je verenički prsten. Treći je način da se burma stavi na levu ruku, a posle ceremonije venčanja da se verenički prsten premesti sa desne na levu, iznad burme. Na taj način se burma stavlja da bude bliža srcu.
Zašto se burme nose baš na domalom prstu?
Prema starom verovanju, do četvrtog prsta na levoj ruci direktno iz srca dolazi vena ljubavi, latinski “vena amoris”. Zbog toga se burma stavlja baš na taj prst kako bi se održavala stalna zaljubljenost.
Ipak, postoji i manje romantično objašnjenje za nošenje burme na levoj ruci. Tako je mnogo praktičnije, kažu ljudi. Većina nas je desnoruka i pri svakodnevnim aktivnostima burma može da zasmeta, da se zakači, ošteti ili izgubi.
U Srbiji je, međutim, običaj da se burma nosi na domalom prstu desne ruke. Pravoslavni Hrišćani i stanovnici Istočne Evrope (osim Rumuna), takođe tradicionalno nose burmu na desnoj ruci. U verovanjima našeg naroda postoji stroga podela na levu i desnu stranu, po kojoj je leva strana loša, desna dobra. Na levom ramenu svakog čoveka “čuči đavo”, i nagoni na zlo, a na desnom sedi anđeo čuvar koji ga spasava od svakog zla i navodi da čini dobra dela.
Kod nas postoji i poseban razlog nošenja burme na domalom prstu. Sveštenik, prilikom ceremonije venčanja a pre razmene prstenja, izgovara “u ime Oca” (palac), “Sina” (kažiprst) i Svetoga Duha (srenji prst), Amin (domali prst).
