Kod starih Slovena, pa i drugih naroda, strah od smrti uslovljavao je i strah od svih pojava vezanih za nju, kao što je i strah od pokojnika.
Smatra se da se duše umrlih pretvaraju u zle ili dobre demone. Tuga za ovozemaljskim životom čini dušu zlobnom, pa može napakostiti živima.
Čovek se na svaki način mora zaštititi od mrtvog, iako je taj za života bio draga ličnost. U pojedinim slučajevima, najčešće kod primitivnih naroda, pokojnik se spaljivao zajedno sa kolibom u kojoj je živeo tako da posle njegove smrti ne ostane ništa iza njega, a negde su pokojnika bacali niz liticu u provaliju.
Običaj da se familija pokojnikova ne vraća istim putem da bi se zavarala duša pokojnikova kako ne bi mogla da nađe put do kuće.
U kuću se prekrivaju ogledala, pušta se brada ili nosi crnina da bi se pokojnik zavarao neobičnostima koje nisu bile dok je bio živ. Kremiranje pokojnika raširen je običaj da bi se pokojnik sasvim uništio.
