Према документу из 1945. године према којем је српски и југословенски војвода Петар Бојовић преминуо услед запаљења плућа, треба бити обазрив једнако као и према легенди да је преминуо неколико недеља пошто је, по ослобођењу Београда, саслушаван и брутално претучен. Историчар Дејан Ристић је у тексту у Блицу поново вратио ову (значајну) историјску фусноту у јавност.
Оно што је неспорна чињеница, међу историчарима, саговорницима Недељника, јесте да је генерал Бојовић, у 87. години, хапшен и ислеђиван због тога што је истраживана његова веза са Покретом југословенске војске у отаџбини. Његова смрт, ипак остаје мистерија.
Према речима публицисте Милана Богојевића, неколико је верзија догађаја који су претходили смрти војводе Бојовића.
“Мени су најближе тврдње његовог комшије др Павла Милошевића који је рекао да су комунисти, одмах по ослобођењу Београда, привели Бојовића, у затвору га физички малтретирали и после неколико дана пустили кући, где је страдао од последица унутрашњег крварења”, прича Богојевић.
Иако у Бојовићевој умрлици пише да је преминуо услед “обостраног запаљења плућа”, историчар Срђан Цветковић обазрив је у изјави за Недељник према том документу из, како каже, партијске државе свемоћи тајне полиције.
“Умрлица може да буде доказ, али и не мора. Из искуства знам да су узроке смрти, за оне који су стрељани, писале црквене власти које често нису смеле да напишу шта и како. Ми не знамо како су се комунисти опходили према њему у истражном поступку и тешко је доказати везу између његовог хапшења, евентуалног нехуманог поступања и потоње смрти”, сматра Цветковић. “Могуће је да има дела истине у томе да је сам истражни поступак утицао на погоршање његовог здравственог стања. То је створило простор за распредање разних легенди.”
Вероватно зато многи историчари који најбоље познају догађаје и личности из тог периода нису желели да говоре за Недељник о мистериозним, последњим данима генерала Бојовића.
“Његова смрт је још једна од историјских мистерија које ми нећемо решити”, каже Богојевић. “Само његово привођење у тим годинама је као осуда на смрт. То је човек који је у континуитету имао више од шест година рата, Први и Други балкански рат, Први светски рат, што је свакако оставило последице по њега, а што се и види на његовој последњој фотографији. Остарели, беспомоћни старац, у кућном мантилу”, каже Богојевић.
Недењљник
