Збирка икона Секулић: Најдрагоценија колекција икона на територији Србије!

0
601

Страствени љубитељи уметности и колекционари, архитекта Милан Секулић (1895-1970) и супруга Пава завештали су 1970. године граду Београду збирку икона која представља највећу колекцију ове врсте у Србији. Данас је власништво Музеја града Београда, а смештена је у аутентични ентеријер породичног стана Секулић у центру престонице (Узун Миркова 5), у зграду коју је лично архитекта пројектовао.

Поред икона, породица Секулић је граду завештала и неколицину дела из домена примењене уметности, првенствено ручно израђен намештај који су сами власници пројектовали.

Руска соба

Најимпресивнија просторија је такозвана Руска соба која је била декорисана у складу са традиционалним руским ентеријерима. Масивни трпезаријски сто, три наслоњаче и полица израђени су од чисте храстовине. Плафон обложен храстовим гредама краси лустер од бакра који је дизајнирао архитекта Драгиша Брашован. Већина икона Руске собе настала је у периоду између 18. и 20. века, а најимпресивнији пример је икона Светог Ђорђа из 1923. године. Дело је Леонида Браиловског, архитекте и главног сликара Народног позоришта у Београду. Икона је била лични уметников дар породици Секулић, поклоњена у част њихове крсне славе.

Pročitajte i  Права истина о смрти Ђуре Јакшића: Име његовог убице данас носи једна улица у Шапцу

Трпезарија се посебно истиче по луксузном намештају компаније „Бернард Лудвуг“ из Беча, израђеном у складу са британским ентеријерима прве половине 18. века.
Иконе које су главно обележје збирке Секулић, настале су у периоду од 15. до 20. века на простору бивше Југославије, Грчке, Италије и Русије. Међу њима доминирају представе Богородице са Христом, а најзначајнији сегмент представљају грчка остварења која сведоче о развоју иконописа у пост-византијској епохи.

Најстарија икона у колекцији је икона Свете Тројице у дому Аврама и Саре (библијске личности Старог завета). Хармонија, једноставност композиције, витке фигуре и елегантни покрети упућују на иконопис касног 14. и почетка 15. века.


Један од најлепших примера из колекције Секулић је икона Богородице са Христом на златној позадини. Нежност и присност мајке и детета, као и геометријски мотиви на нимбусу (ореолу) Богородице, припадају византијској уметности из доба Палеолога која је извршила велики утицај на критску уметност 15. века.

Pročitajte i  Оригинални рецепт за НОВОПАЗАРСКЕ МАНТИЈЕ: Специјалитет коме нико не може одолети
Икона Богородице

Међу иконама критске школе посебно место заузима ремек-дело Андреје Рице (Андреас Ритзос) „Богородица Страсна“ настала на прелазу из 15. у 16. век. Изведена је беспрекорном техником класичне византијске традиције, префињеног колорита. Композиција је допуњена двема анђелима који носе инструменте Христовог страдања.

Богородица

Икона Свете Катарине, такође на златној позадини, представља мученицу на трону, у владарској одећи овенчану круном. Насликана је са симболима страдања и мучеништва типичним за ову светитељку: палмина гранчица, точак и крст. Владарска одора одаје венецијанске утицаје, а краљевски огртач проткан је златним флоралним мотивима.

Део збирке чини и „Свети Јован Претеча“ Константина Занеа из 17. века и остварење Авесалома Вујичића „Свети Лука слика икону Богородице“ из 1673. године.
Поред икона, колекцију допуњавају остварења најзначајнијих домаћих уметника 19. и 20. века. Најлепша сведочанства сликарства 19. века пружају портрети и композиције религиозног карактера Константина Данила, Павела Ђурковића, Арсенија Теодоровића (Каменовање) и Јована Клајића (Соломонов суд). Монументално Распеће (Голгота) Стевана Алексића насликано је 1921. године. Дело одише несрећом и бедом које алудирају на последице Првог светског рата.
Збирку Секулић допуњавају пејзажи настали између два рата од стране Игњата Јоба, Марка Челебоновића и Јована Бијелића.
Једна од запажених уметнина је и портрет Милана Секулића, који је насликао хрватски сликар Марино Тартаља током боравка у дому Секулић. Ово је једини портрет познатог архитекте у колекцији и уједно једини портрет колекционара који је настао у његовом дому.
Милан Секулић умро је 1970. године у Београду као један од најзначајнијих архитеката са ових простора. Заслужан је за око 200 грађевина подигнутих у Београду, Новом Саду, Шапцу и Смедеревској Паланци. Био је творац старе зграде дневног листа Политика, палате Албанија у Београду и Бановске палате у Новом Саду. Пошто није имао потомке, свој стан у Узун Мирковој улици завештао је граду Београду 1970. године.

Pročitajte i  Кад кућа замирише: Рецепт за колач са јабукама и циметом

Текст преузет са www.belgradeforartlovers.com 

Inicijalizacija u toku...

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име