U knjizi “Moji izumi” Nikola Tesla se za svoj izumiteljski dar zahvalio, pre svega, majci. Sa mnogo topline opisao ju je kao izuzetno hrabru ženu, velikih sposobnosti i moralne snage. Nikola ju je nazivao prvorazrednim izumiteljem, verujući da bi mnogo postigla da nije bila toliko daleko od modernog života.
Prema Teslinim rečima, Georgina ili kako su je zvali svi- Đuka Tesla, imala je toliko spretne ruke da je ono što bi očima videla, rukama mogla da stvori.
Sem što je pravila mnoge alatke, uzgajala je i bilje od kojih je sama razdvajala njihova vlakna.
Neumorno je radila od rane zore do kasno u noć i bezmalo sva odeća i pokućstvo u kući bili su deo obrazovanja – zapisao je najveći naučnik svih vremena i čovek koji je zadužio čovečanstvo. Pletenu ličku torbicu sa kojom ga je ispratila u gimnaziju, Nikola je celog života nosio kao amajliju.
Đuka Tesla bila je rođena u svešteničkoj porodici u Tomingaju kod mesta Gračac, 1822. godine. Zbog rane smrti majke, Đuka se, kao najstarije dete, brinula o šestoro braće i sestara, što ju je i odaljilo od obrazovanja. Iako nije umela da čita, Đuka je obožavala poeziju i napamet je znala mnoge stihove narodnih pesama i odlomke iz “Gorskog vijenca”.
Spretna i domišljata, od malena je pronalazila razne sprave. Zbog velike potrebe da pomaže drugima, govorilo se da je prava Samarićanka. Udala se za sveštenika Milutina Teslu, sa kojim je u Smiljanu dobila petoro dece. Dva sina, Daneta i Nikolu, i tri kćeri- Angelinu, Milku i Maricu.
U 14. godini poginuo joj je prvi sin, Dane. Nakon toga, cela porodica se seli u Gospić.
O Đukinoj hrabrosti i posebnosti Tesla je ovako pisao:
“Kada je majci bilo šesnaest, nekakva zarazna bolest je harala zemljom. Njenog oca su pozvali da obavi poslednju pričest bolesnika na umoru, a za vreme njegovog odsustva, ona je sama otišla da pomogne jednoj porodici u susedstvu, koju je takođe napala ta strašna bolest. Svi članovi porodice, njih petoro, brzo su podlegli jedno za drugim. Ona ih je sama okupala i obukla. Pošto ih je, prema običajima predaka, ukrasila cvećem, položila ih je na odar. Kada joj se otac vratio, sve je bilo pripremljeno za hrišćansku sahranu”.
Ona je sinu uvek bila podrška, u svemu. Nikola je isticao da je bila dobar psiholog sa jakom intuicijom. Nije krio da mu je majka pomogla da prevaziđe fazu koja je za njegovog oca bila neoprostiva. Naime, u mladalačkom zanosu je bio naklonjen kocki i samo je majka to smatrala prolaznom strašću. Razumela je, zapisao je Nikola, mušku prirodu i znala da čovek može da se spase samo vlastitom voljom.
“Sećam se jedno popodne, kada sam izgubio sav novac i strasno žudeo za igrom, ona je došla k meni sa svežnjem novčanica i rekla mi: “Idi i zabavljaj se!”. Što brže izgubiš sve što imamo, to bolje. Znam da će to da te prođe”. Bila je u pravu. Tog trena sam pobedio svoju strast i jedino sam zažalio što nije bila stotinu puta jača,” zapisao je Nikola Tesla u knjizi “Moji izumi”.
Marković kaže da je Tesla naučio da kroti svoje strasti baš zahvaljujući majci, tako je “pobedio” jaku želju za pušenjem i ispijanjem kafe.
“Učila ga je majka Đuka da voli sve što je živo. I njegovi golubovi, bela golubica i plavkasti goluban, preko puta hotela u Njujorku, s pravom su ga očekivali u večernje sate, da mu slete na rame i dobiju obavezno zrnevlje,” navodi u knjizi Marković.
Telegram da mu je majka na samrti, Nikolu je zatekao u Parizu. Odložio je sva predavanja i odmah otputovao u Gospić.
Georgina Đuka Tesla je umrla uoči Vaskrsa, na Veliku subotu, u aprilu 1892. godine. Bog joj je uslišio poslednju želju, videla je voljenog sina Nikolu i oprostila se sa njim.
Stil