Живопис манастира Манасија: Врхунац лепоте српског средњoвековног сликарства

0
1585
Свети ратници у Манасији (извор: manasija.rs)

Иако тешко оштећен, живопис Манасије спада у ред највећих домета српског средњовековног сликарства
Манастир Манасија или манастир Ресава је задужбина деспота Стефана Лазаревића. Он је почео да је зида 1407. године, а градња је окончана 1418. године. Ово је година јубилеја у којој ћемо прославити 600 година од изградње.

Манастирска црква је посвећена Светој Тројици, а освештена је о празнику Светог духа. Цео комплекс је опасан великим зидинама који су служили за одбрану.

Манастир Манасија

Током радова на реконструкцији манастирске цркве у Манасији, откривени су земни остаци, за које руководилац тих радова, археолог Марин Брмболић, сматра да припадају деспоту Стефану. ДНК анализа тих остатака је са 99,9378% тачности потврдила да се ради о сину кнеза Лазара.

Мермерна плоча испод које се, по мишљењу дела стручњака, налазе мошти деспота Стефана Лазаревића (извор: Википедија)

Од очуваних фресака најзанимљивија је ктиторска композиција на западном зиду главног дела цркве на којој деспот Стефан држи у једној руци повељу а у другој модел манастира. На тој фресци је он у владарским одорама са владарским инсигнијама.

Деспот Стефан Лазаревић (извор: manasija.rs)

„Деспот Стефан, господин свих српских земаља и ктитор места (овог светог)” представљен је, репрезентативно и отмено, са кратком косом и краћом брадом, издуженог и заобљеног лица моделованог руменим тоновима, са танким носем и танким, лучно извијеним обрвама, одевен у раскошни тамноцрвени дивитисион са златним двоглавим орловима у круговима, златан лорос, чији је крај пребачен преко леве руке, и црвени плашт, украшен златним круговима са двоглавим орловима и златним штитником на раменима. У свечаном фронталном ставу, он држи жезло у десној руци, а левом приноси Светој Тројици – приказаној у виду три анђела – модел своје задужбине Ресаве и молитву исписану на свитку.

На јужном и северном зиду, у певницама, очувани су величанствени ликови светих ратника.

Свети ратници у Манасији (извор: manasija.rs)

У горњим зонама певница насликане су сцене из живота Господа Христа и илустроване Његове приче из Јеванђеља. У главном кубету су представљени старозаветни пророци. У олтару је насликано Причешће апостола и Поворка светих отаца, међу којима је (последњи у реду према северу) први српски архиепископ – Свети Сава.

Причешће апостола

На стубовима су добро очувани медаљони са попрсјима светитеља, као лик светог арханђела Михаила (на јужном) и светог Петра Александријског (на северном стубу).

Свети арханђел Михаило, фреска на стубу у Манасији

Манасија је рушена и пустошена много пута. Остало је забележено да је страдала 1439., 1456-, 1476., и 1734. године, али је и обнављана 1735., 1806., 1810., и 1845. године. Завод за заштиту споменика културе Републике Србије је 1956. године урадио обимне конзерваторско-рестаураторске радове укључујући и чишћење и конзервацију фресака.

Обнова и рестаурација манастира Манасије траје и данас. Очекује се да комплетна обнова буде завршена на дан њеног првобитног завршетка 2. августа 2018. године.

Овде је представљен само један мали део живописа предивне Манасије. Свима којима је ова тема занимљива и желе да сазнају више, препоручујемо да посете сајт Манасије.

Inicijalizacija u toku...

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име