“Мање једемо, мање се облачимо… Кад ми дође унук тад и ја поједем месо.
Не гледам више излоге, зашто да их гледам.”
Овако искрено, без патетике али помало сетно говоре наши најстарији суграђани из једног клуба пензионера.
“Много нам је тешко…”, напомиње једна наша суграђанка.
“Да ли је нормалан живот да немаш 200 грама меса дневно? А како ја то да купим са мојих 18.000”, каже једна госпођа, док се друга надовезује на њу:
“Воде нас оне излете па нам дају по једну кифлицу… Мени је понижење да је узмем”
Како изгледа када се скупе две пензије које заједно не прелазе 40.000 динара сведочи брачни пар Новаковић.
Она има 14.000 динара а њен супруг 26.000. Како кажу ПИО им одбије 13.000 сваког месеца…
“Остаје нам 27.000. Док платимо рачуне оде још 15.000…”
За храну остане нешто више од 10.000… Дневно могу да потроше само 300 динара.
“Купујем само оно што је баш потребно. Лук шаргарепа кромпир пасуљ, кобасице јефтиније… Месо врло ретко… Рибу не купујем…”
Због ниских цена у стању да прође пола града.
“Ресторан? У какав ресторан… од кад смо у пензији не можемо у ресторану ни кафу да попијемо”, каже госпођа Новаковић.
