Као мали обожавали смо игру “Знам за јадац” : Вековима је популарана код нас, а ево одакле је дошао и како се усталио

„Кост за испуњавање жеља“ тј. јадац користи се код Срба од памтивека. Овај обичај био је популаран још у старој ери, а главна сврха му је било призивање среће. Временом је достигао толику популарност да су одломљене делове кости поједини носили око врата као амајлије. Упоредо, почињу и да се праве од племенитих метала и продају по златарама као накит. Где се и како појавио овај интересантан обичај?

Прочитајте и: Са оваквим сећањима Данило Киш је могао или да полуди или да их претвори у уметност: Најстрашнији тренуци из детињства великог уметника одредиће читаву његову судбину

Према древним етрурским веровањима кокошјим костима су приписиване изванредне моћи, па су обавезно коришћене у ритуалима и прорицањима. Колико је познато, управо у Етрурци први водили „борбу“ за јадац при чему је освојени део кости чуван јер обезбеђује срећу. Ако би кост освојило млађе лице, сакрило би је негде унутар куће, а прва особа супротног пола која би је пронашла би наводно представљала будућег брачног друга. Такође, остатке оваквих костију после оброка никада нису спаљивали јер су веровали да ће им то проузроковати костобољу.

Прочитајте и: Kако сачувати љубав: Мајка је сину дала савет који никада неће заборавити

Јадац је имао сличну улогу и у старом Риму. Доносио је срећу, али је коришћен и у разноврсним обредима. Познато је да су кости живине и птица користили у прорицању судбине. Насумице би их побацали по земљи, а из њиховог положаја видовњаци су читали будућност.

Прочитајте и: Стефан Немања о српским именима: Никада нећемо бити већи христјани ако мање будемо Срби. У именима је душа народна!

Сличан обичај задржао се и до данашњих дана широм света. У САД је 1999. године једна Американац дошао на занимљиву идеју. Будући да је јадац и тамо стекао огромну популарност, решио је да почне са их производи од пластике. Тако су приликом заједничких обеда сви присутни имали прилику да ломе јадац уместо уобичајених двоје гостију.

Прочитајте и: Молитва за српски народ: Речима светог владике Николаја Жичког за спас, напредак и светлију будућност нашег народа!

При оброцима који обухватају пернату живину, поготово пилетину, у нашим старим домаћинствима борба за јадац представља посебно задовољство. Користи се у различите забавне сврхе, а првенствено за дуел у циљу испуњења жеље или неке врсте опкладе. Често се на рачун овог обичаја збијају шале како је штета да код пилета постоји само један јадац, јер може да се користи само за такмичење између две особе. Свако од двоје изабраних такмичара, треба да вуче свој крај јадца и притом замисли жељу. У чијој руци заврши већи комад преломљене кости изборио се за остварење жеље. Ако један од такмичара заборави да каже „Знам за јадац“ када противник покуша нешто да му стави у руку, то уједно значи победу ривала који мора на неки начин бити награђен. Из оваквих дуела израз „Знам за јадац“ укоренио се у народу као термин који се користи када знате да неко покушава да вас превари.

Извор: Опанак