Податке које 3Г мрежа пренесе за 24 часа, 5Г моћи ће за 3,6 секунди! Али, како ће реаговати наш организам када у свакој секунди 90 милијарди електромагнетних таласа удара у наша тела, највише у главу? Ево шта о томе кажу професори информатике и медицине.
Технолошки напредак се не може зауставити, али поставља се питање коме је потребна толика брзина.
„Прво морамо да знамо да не користимо само мобилне телефоне са том технологијом, него имамо серију уређаја који се зову интернет ствари (Internet of Things) и тренутна је процена да тих уређаја има између 50 и 100 милијарди. На сваког човека долази 20 тих уређаја, а ми их купујемо преко Алибабе и Али експреса, плус професионални уређаји. Ти уређаји имају одређене задатке, неки се користе за прикупљање метео-података, неки за податаке из видео-надзора“, објашњава Петар Кочовић са Рачунарског факултета.
Према његовим речима, таква технологија се користи и у професионалне и аматерске сврхе.
„Иде цела генерација аутономних возила, возила без возача. Да не би отишли у њиву или се сударили са другим аутомобилом, морају да користе сигнал са 5Г мреже јер ова брзина омогућава да се реагује у делићу секунде“, објашњава Кочовић.
Технологије 2Г, 3Г и 4Г су у домену радијус спектра, истиче Кочовић, а 5Г мреже су у првом следећем домену, то је микроталасни спектар, а са тим спектром већ постоје негативна искуства.
„Микроталасни спектар даје веће фреквенце, већу снагу и веће брзине. Ићи ће се до 20 гигабита у секунди преноса података, а тренутно преко каблова имамо само десет гигабита у секунди, за 5Г теоретски, и зато нам је потребно да можемо у што краћем периоду реагујемо у неким апликацијама“, наводи Кочовић.
Неки 5Г мрежу већ назвају „мрежом смрти“. Међутим, епидемиолог Зоран Радовановић истиче да нису сва зрачења иста и да има доста претеривања када је реч о зрачењу.
„Сваки 50. рак у свету изазван је зрачењем, али то је превасходно сунчево зрачење, УВ зраци и радон из тла. Важни су ти јонизујући зраци који разбијају хемијске везе. Ово су таласи изузетно ниске учесталости, фреквенције, а тиме и мале снаге”, каже Радовановић.
Проблем је у томе што када се појави нека нова технологија, наводи Радовановић, морамо пратити ефекте па тек онда констатовати да је нешто штетно.
„Постоји могућност да у епрувети, у хемијској лабораторији нешто упоређујете, испитујете. Можете на животињама, али оне живе кратко па дозе морају да буду огромне. Оно што је основно су епидемиолошка истраживања – ми пустимо да људи буду изложени”, рекао је Радовановић.
Према његовим речима, у историји се није десило да дође до неког великог технолошког открића а да оно није коришћено.
Тек неколико деценија након употребе радиоактивности за утврђивање да ли је кост поломљена, установљено је да су британски радиолози имали 70 пута већи ризик да добију леукемију од осталих доктора.
„До сада су испитивани радио-таласи и став је најауторитативнијих међународних организација да постоји могућност да, то јест од мобилних телeфона услед загревања, не може да се искључи опасност од рака. Став је да су могући канцерогeни ефекти, нису сигурно, нити вероватно, али не може да се искључи. Да је ефекат већи, до сада би се то открило“, објаснио је др Радовановић.
Разултати су неконзистентни и у великим, импресивним студијама. Анализа се ради секвенцијално, а до сада није показано да мобилни телефони имају канцерогени ефекат.
Међутим, паметни људи ће, истиче овај епидемиолог, у случају дужих разговора користити класичан телефон, да одмакну мало апарат или још боље да користе слушалице да би тај минимални ризик још више смањили.
РТС
