Садак, ћурдија, коретина, модрина, дорамак, долемица, саја, зубунац, зубун – речи су којима су народи Балканског полуострва вековима називали дуги прслук без рукава, који је спреда разрезан и отворен, део одеће који је већ заборављен. Носили су га сви широм полуострва сем муслимана.
Зубун представља незаобилазан део традиционалне културе одевања српског народа из периода 19. и прве половине 20. века, који је током миграција на простору Балканског полуострва трпео разне утицаје истока и запада, мењајући донекле свој изглед али не и своју препознатљивост.
Иако се везује за мушки одевни асортиман, зубун је доминантно женски део одеће, израђен је углавном од домаће вунене тканине, сукна, и претежно је беле боје. Пошто је украшен разноврсним орнаментима, при чему је боја украса најчешће црвена, у ликовно-естетском смислу један је од најрепрезентативнијих делова српске народне ношње – објаснила је мр Мирјана Менковић.
Мирјана истиче да се зубун носио и лети и зими и да се стога сматрао веома практичним. Његова распрострањеност може се мерити и по томе што је био незаобилазан део гардеробе на просторима Словеније, Хрватске, Босне и Херцеговине, Србије, Црне Горе и Македоније.
Сложеност различитих утицаја, климатских, друштвених и културних, који су током векова утицали на формирање народних ношњи балканских народа, резултирала је бројним типовима и варијантама облачења, тако да је одећа у већим или мањим сеоским целинама имала специфичне карактеристике.
„Може се рећи да зубун обједињује источно-азијске и византијско-српске елементе, који у корелацији дају један, за то време, веома значајан одевни предмет.“
Аутор: М. Димитријевић
Извори: Политика, Срби у БиХ, Расен
