Sadak, ćurdija, koretina, modrina, doramak, dolemica, saja, zubunac, zubun – reči su kojima su narodi Balkanskog poluostrva vekovima nazivali dugi prsluk bez rukava, koji je spreda razrezan i otvoren, deo odeće koji je već zaboravljen. Nosili su ga svi širom poluostrva sem muslimana.
Zubun predstavlja nezaobilazan deo tradicionalne kulture odevanja srpskog naroda iz perioda 19. i prve polovine 20. veka, koji je tokom migracija na prostoru Balkanskog poluostrva trpeo razne uticaje istoka i zapada, menjajući donekle svoj izgled ali ne i svoju prepoznatljivost.
Iako se vezuje za muški odevni asortiman, zubun je dominantno ženski deo odeće, izrađen je uglavnom od domaće vunene tkanine, sukna, i pretežno je bele boje. Pošto je ukrašen raznovrsnim ornamentima, pri čemu je boja ukrasa najčešće crvena, u likovno-estetskom smislu jedan je od najreprezentativnijih delova srpske narodne nošnje – objasnila je mr Mirjana Menković.
Mirjana ističe da se zubun nosio i leti i zimi i da se stoga smatrao veoma praktičnim. Njegova rasprostranjenost može se meriti i po tome što je bio nezaobilazan deo garderobe na prostorima Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Srbije, Crne Gore i Makedonije.
Složenost različitih uticaja, klimatskih, društvenih i kulturnih, koji su tokom vekova uticali na formiranje narodnih nošnji balkanskih naroda, rezultirala je brojnim tipovima i varijantama oblačenja, tako da je odeća u većim ili manjim seoskim celinama imala specifične karakteristike.
„Može se reći da zubun objedinjuje istočno-azijske i vizantijsko-srpske elemente, koji u korelaciji daju jedan, za to vreme, veoma značajan odevni predmet.“
Autor: M. Dimitrijević
Izvori: Politika, Srbi u BiH, Rasen
