Оно на чему се темељи привредни и друштвени развој Руме, а данас се са правом може рећи да је нематеријално културно добро, је надалеко познати „Румски вашар“.
Сваког трећег дана у месецу Румљани организују свој вашар за који кажу да у песми није опеван али гарантују да је најстарији у Србији. Воле да се похвале да је њихов вашар један од најстаријих не само у Европи, већ и у читавом свету.
У Руми се зна колико је стар вашар, мада има и преувеличавања, па неки кажу има и до 300 година. Вашар ове године слави 270. рођендан. Привилегију да тргују Румљани су добили указом Марије Терезије још 1747. године. Исте године, 10. октобра, одржан је први вашар у Руми.
Привилегија се састојала у томе да се четири годишња вашара “са њима припадајућим сточним пијацама” са Митровице и Јарка преносе на Руму. Одржавали су се на Цвети, Спасовдан, Михољдан и на св. Петра и Павла. Поред годишњих вашара, сваке суботе су одржаване пијаце. Нарочит подстрек за развој привреде била је Цеховска привилегија коју је цар Фрања I 1818. године издао румским занатлијама.
За 270 година овде се штошта променило, али две ствари су сасвим извесне: прва је да киша и даље може да упропасти вашар, а друга је да за било коју ствар коју пронађете можете добро да се исценкате.
У Руми се купује све – од игле до локомотиве: пресе за чварке, теписи, кашике, пиџаме, прслуци, саднице за киви, казанче за гулаш, ограду од кованог гвожђа, справу за сечење печења, разно поврће…
Тезге у Руми постављају се већ првог дана у месецу, док је трећи резервисан за главну куповину. На вашару има од нових до половних ствари. Свега има само је новца све мање, жале се продавци.
„Тридесет година долазим. Стојим на истој локацији на истом месту. Ово је мој суперсецко. Ево видите то је мала ствар, а тако ради све операције. Хоћете купус, ево ради, хоћете јабуку ево је ради“, објашњава деда Пера.
Скоро је немогуће да не пронађете ништа за своју душу. Ако се и то, ипак, деси, мало је вероватно да ћете одолети врућем печењу, чварцима или сланиници. Румљани кажу из Срема нико не одлази гладан. Нарочито не са њиховог вашара.
РТС, Јелена Петровић/Опанак
