Mnogi slave svetog Alimpija Stolpnika kao svoju krsnu slavu. Obeležava se 26. novembra po starom, odnosno 09. decembra po novom kalendaru.
Ovo je pesma posvećena svetitelju:
Prepodobni Alimpije Stolpnik
Odvezan od strasti, odvezan od sveta,
Od žitejskih briga i od strasnog gnjeta,
Sav predan molitvi i bogomisliju –
To donese slavu svetom Alimpiju.
Na stolp visok, visok, on sebe uzdiže,
Tek dalje od zemlje – Bogu bliže, bliže!
Sav predan molitvi i bogomisliju –
To donese slavu svetom Alimpiju.
Nek gromovi grme, pogoditi neće,
Gromovima Gospod upravlja i kreće.
Sav predan molitvi i bogomisliju –
To donese slavu svetom Alimpiju.
Molitvom prosija kao sunce jasno
I ime mu osta kroz vekove glasno.
Misao o Bogu stvori besmrtnika,
Alimpija divnog, Božjeg ugodnika.
Na nebu se sada stolp veliki sija,
To je svetla duša svetog Alimpija
I sada molitvi sav je predan za nas
Alimpije stolpnik – i juče i danas.
Od njega se i sad zli duhovi kriju,
A mi radujemo – svetom Alimpiju.
Alimpije Stolpnik rođen je oko 522. godine u Adrijanopolju u maloazijskoj oblasti Paflagoniji. Služio je kao đakon u crkvi u Andrijanopolju kod episkopa Teodora, koji ga je prihvatio nakon očeve smrti.
Iako je bio voljen od svih, uvek je težio usamljeničkom načinu života. Želja za takvim načinom života je preovladala, povukao se na jedno grčko groblje od kojeg su ljudi bežali zbog verovanja u demonska priviđenja. Tu se nastanio na jednom stubu (stolpu), prethodno uklonivši paganske simbole i postavivši krst. Na stubu je na hladnoći i vrućini, u postu i molitvi, proveo veći deo života (prema hrišćanskom predanju oko 53 godine). Zbog toga je nazvan stolpnikom i ostao je dosledan uprkos iskušenjima i podsmehu ljudi. Najzad, posle nekog vremena, ljudi su počeli da ga poštuju i da mu dolaze radi utehe, pouke i isceliteljskih moći u koje se verovalo. Pored njegovog stuba najpre je podignuta crkva posvećena velikomučenici Efimiji, koja mu se navodno javila u snu, a potom su podignuta i dva manastira, jedan muški i jedan ženski. U ženskom manastiru živele su Alimpijeve majka i sestra Marija, a on je sa svog stuba, primerom i rečima, ukazivao ljudima put ka spasenju.
Četrnaest godina pred smrt, Alimpiju su obolele noge, tako da više nije mogao da stoji. Po predanju, Alimpije je živeo 120 godina i preminuo je 640. godine u vremevizantijskog cara Iraklija (610-641). Njegove svete mošti nalaze se u manastiru na Svetoj Gori.
