Американка Шила (32) и Бојан Кања (32), из малог сремског села Бингула у шидској општини, прославили су шест година брака. Љубав планула преко “Фејсбука” довела је Шилу у Србију после само четири месеца дописивања.
Толико им је требало да схвате да су једно за друго. Уз кофере које је спаковала за трен, повела је и троје деце.
У међувремену је овај срећни млади пар добио и заједничко дете. Њихов Џими има пет година и иде у предшколско.
У малој сремској Бингули, која има око 500 становника различитих националности, нико није могао ни да наслути да ће баш ту доћи да живи и четворо Американаца из Спрингфилда, града у Илиноису.
– Овде је веома лепо и мирно. Природа је прелепа, храна здрава, што је веома битно. Много тога сам научила за ове године. Историја је веома богата, како Србије тако и целе Европе, што нисам раније знала. Волим да изучавам, истражујем, упознајем се са људима и градовима – каже Шила, која је од марта до маја боравила у Америци, први пут откако је дошла у Србију.
Једва је чекала да се поново врати код своје породице у Бингулу. Њен супруг Бојан, који је тренутно без сталног запослења, каже да покоји динар некад кане када оде у надницу некоме нешто да помогне.
У помоћ му увек драге воље притекну и Шилина деца, Џакаја (15) која похађа средњу економску школу у Сремској Митровици, смер кувар, Џабари (14) који је ученик 8. разреда и Камерон (12) ученик 6. разреда основне школе.
– Они су вредна, добра и послушна деца. После школе идемо сви заједно да беремо јабуке код једног нашег мештанина. Тако су се лепо прилагодили и веома брзо навикли на нову средину, која је тотално другачија од оне у којој су живели. Дечаци воле фудбал и тренирају, док је Џакаја добар ученик и баш воли то за шта се школује – прича Бојан, док се у том тренутку из школе враћају Џабари и Камерон.
“Слобода ми овде највише прија”
Уз осмех на лицу и поздрављање, одмах су са леђа скинули торбу натрпану књигама. Кажу да у школи није тешко градиво и да су добро савладали језик, једино их наставници исправљају код падежа, јер им то тешко иде.
– За разлику од Америке, овде ми највише прија слобода. Могу да се без бриге свугде крећем, што тамо није био случај. Фино су нас прихватили сви, није било проблема, чак смо им и занимљиви, воле нас другари – прича кроз осмех Камерон, који је са шест година дошао у Србију.
Његов две године млађи брат по мајци машта да једног дана постане познат фудбалер или кошаркаш, којем није важно у којој ће земљи започети са успехом. И док је он причао о спортистима који су му узор, у једном тренутку га је прекинуо најмлађи Џими, упитавши га када ће он добити пасош.
– То је прави Србин, о чему размишља – уз шалу је прокоментарисао његов отац Бојан.
Породица Кања не размишља да напусти Србију. Иако су Шилини добростојећи, њена деца воле овај крај, који мирује у сремској равници, опасан виноградима и воћњацима.
Проблем држављанство
Шила и њено троје деце нису још добили српско држављанство, што овој породици представља највећи проблем у свакодневном животу.
– Не могу да добијем никакве бенефиције на њих јер су страни држављани, деца немају здравствено, па све лекарске услуге морам да плаћам. На годишњем нивоу само за једно дете дајем 18.000 динара за боравишну таксу. Веома бих био захвалан када би нам држава изашла у сусрет и доделила њима држављанство – са надом говори Бојан.
(Новости)
