Данило Бата Стојковић рођен је у Београду 11. августа 1934. године. Отац му је био угледни предратни трговац дрвима и уљем. Одрастао је на Чубури, а живот провео у Београду са женом Олгом.
Када је на Пашином броду приказивана представа “Крчма на главном друму” Антона Павловича Чехова 1953. године, Бата је играо у њој.
У публици је био и Добрица Милутиновић, који је након представе пришао Бати и узбуђено му рекао: „Ти си, сине, још у мајчиној утроби постао глумац.”
Бата је остао запамћен као један од најбољих глумаца које је Србија имала, како на филму, тако и у позоришту. Најпознатије су му улоге у филмовима Ко то тамо пева, Маратонци трче почасни круг и Балкански шпијун, за које је награђиван бројним наградама.
Преминуо је 16. марта 2002. године, у 68. години после тешке болести, а његова урна је након кремације смештена у розаријум београдског Новог гробљ
Да Бата није био само глумачка легенда, сведоче и бројне анегдоте из његовог живота.
У парку код чувене посластичарнице „Швајцарија“, на Батин рођендан 11. августа, своје успомене на глумачке великане поделиће Мира Бањац, Светлана Бојковић, Милан Цаци Михаиловић и други.
За лист Вечерње новости Цаци је испричао неке анегдоте из Батиног живота, а ми их преносимо:
– Враћали смо се из иностранства пуних кофера, у стрепњи од царине. На граници улази цариник и грубо пита има ли ко шта да пријави. Бата каже: “Имам ја један штоф за одело”, Цариник пита има ли још шта, а он одговара: “Имам још један штоф”. цариник, нестрпљиво, опет пита има ли још нешто, а Бата ће: “И још два штофа…” Наиме, био је познат по томе што је поседовао неколико стотина одела и кравата, а штофове је често доносио и из иностранства. Његова супруга Олга, после његове смрти, поклонила је неким колегама по кравату за успомену. Једну сам и ја добио, носим је с посебним поштовањем у свечаним приликама.
Често правио лапсусе и њима увесељавао ансамбл, прича Цаци. Једном приликом на службеном путовању делио је спаваћи купе с колегом Дејаном Чавићем. Пошто је видео да му је горњи лежај висок, казао је: “Дешо, можеш ли ти да спаваш горе, ја имам хобију од висине?”
Другом приликом, Цаци је позвао Бату да попију пиће у клубу после извођења “Корешподенције”. Али Бата га је одбио речима: “Не могу, Мићо, амнестирам!”
Мира Бањац испричала је како је Бата славио живот:
– У бањи је Бата као хедониста, са пријатељима, славио живот. Зато је током “Дана” живо на сваком кораку, изводе се представе и филмови, промовишу књиге и оживе сећања – каже Мира Бањац. – Пуно смо радили заједно, бар десет пута на сцени сам му била жена! Тежак партнер, али радан и прецизан. Драго ми је било да играмо заједно.
– Срели смо се и у представама “Просјачка опера” и “Аудијенција”. Али нажалост, нисмо имали заједничке сцене,- прича Светлана Бојковић, са којом је играо само у филму “Пас који је волео возове”. -Са уважавањем сам га гледала у великим улогама. Био је глумац који је волео да иде у позориште и гледа друге глумце, што је код нас ретка појава. Колеге су његову “тежину” прихватале с благонаклоношћу и хумором. Добронамеран, радо је слушао о себи анегдоте и смејао им се. С радошћу се придружујем манифестацији – лепо је када један град чува уметнике од заборава.
(Вечерње новости)
