Бака Анкица (80) и дека Боривоје (91) сваког поподнева на зидићу подземног пролаза код Ушћа на Новом Београду заједно продају цвеће како би помогли ћерки која не ради и унуку који је тешко болестан. Кажу, ћерка мора да негује тешко болесног дванаестогодишњег сина, а они да јој помогну колико год могу.
Тако су цело пролеће и лето провели на зидићу продајући сунцокрете које њихова ћерка на свака два-три дана бере у Сурчину. Деведесетједногодишњи дека Боривоје се не жали, иако без штака више не може да хода.
“Стојиш, продаш или не продаш. Није лако овде стајати пет, шест сати, а не добити ни 1.000 динара. Али то је све за ћерку, није за нас, за љубав деце – све!”, каже Анкица. “Лежање није добро, ја имам искуства, него увек рад. Није важно да ли сте млади или стари – важно је да се ради”, додаје Боривоје.
Анкица и Боривоје већ имају и сталне муштерије, које сврате скоро сваког дана до овог, и даље заљубљеног брачног пара. Две ћерке и петоро унука и праунука само су оснажили њихову љубав, а и данас се сећају када и где су се срели – на пољани пред зградом.
На питање да ли је то била љубав на први поглед, Анкица каже да њој јесте. “Имала сам 17 и по година, он је био војно лице у униформи. Шта да кажем, свидео ми се”, прича Анкица.
И кад сезона цвећа прође, кажу, наставиће да помажу. Заједно, као и досад, током шездесет једне године брака.
“Деци тако купимо, дамо кад су рођендани, али од наше мале пензије не може се много. Ја имам 18.000, а он око 30.000 динара пензију. Док све платимо, док једемо, док уштедимо…”, објашњава Анкица.
Ипак, своју причу са нама су поделили тешка срца. Кажу, не желе сажаљење. Добро чине и надају се добром. Чувају једно друго као првог дана и са разлогом, не раздвајајући се ни на тренутак, носе титулу најзаљубљенијег пара новобеоградског Ушћа.
РТС, Опанак
