Херојски подвиг принца Ђорђа на Мачковом камену ући ће у анале српских победа
О темпераменту и чудној судбини првог сина краља Петра и књегиње Зорке и данас се говори.
Готово свима је позната прича да је, због случајног убиства слуге, којег је шутнуо у стома у нападу беса, принц Ђорђе морао да абдицира у корист млађег брата Александра, те је проглашен лудим и затворен у душевну болницу у Нишу.
Међутим, мало су познате приче о јунаштву и снази овог српског принца и великог родољуба.
Француски новинар, ратни дописник париског Журнала, Анри Барби описао је у књизи „Са српском војском“ како је принц Ђорђе, личним херојством и жртвовањем, преокренуо ток једне борбе у Првом светском рату. Ево тог текста који је датиран на 21. септембар 1914. године:
Стигавши у зору из Ваљева принц Ђорђе је на коњу обишао фронт битке привучен жестином борбе на Мачковом камену и око те позиције.
Ево тог текста који је датиран на 21. септембар 1914. године:
Стигавши у зору из Ваљева принц Ђорђе је на коњу обишао фронт битке привучен жестином борбе на Мачковом камену и око те позиције.
Изненада је, са брда са којег је осматрао и где се зауставио, видео како се српске линије повијају. Непријатељ је већ стигао готово до висине артиљеријских батерија. Ситуација је изгледала безнадежно.
За то време, резервни батаљон се није померао, а био је сакривен у неком превоју терена.
Принц Ђорђе није оклевао ниједну секунду. Подбовши коња, јурнуо је у галопу и стигао испред тог батаљона.
– Шта в … – ви овде? – подвикнуо је он.
– Ми смо у резерви.
– „Швабе“ само што нам не узму топове а ви овде седите прекрштених руку!
– Немамо наређење.На Мачковом камену уочи рањавања
– Где је заповедник?
– Убијен!
– За мном … Ја ћу вам бити заповедник.
Батаљон је оклевао да прати овог официра којег већина није препознала. Принц Ђорђе је онда извукао сабљу:
– Војници! – викнуо је – ја сам принц Ђорђе, старији син вашег Краља! Нека храбри пођу за мном! …
И даље на коњу, он се бацио према непријатељу. Батаљон, сви као један, кренуо је трчећи за њим.
Ослобођена артиљерија поново отвара ватру и ускоро је изгубљени терен повраћен.
У последњем часу, пошто је захваљујући својој енергичној интервенцији вратио победу у српске редове, једно зрно погађа и баца из седла принца Ђорђа.
Трче према њему, али он разуверава оне око себе који су се уплашили рекавши величанствену реченицу:
– Не бојте се ништа – каже им он – они мене не могу да убију! А затим … ми смо им узели Мачков камен! … Нек „цркнем“, оно није ништа! … Живела Србија! …
Захваљујући невероватној срећи, зрно које га је погодило у слабину заобишло је кичмени стуб, не оштећујући ниједан основни орган.
Ово је други пут, од почетка рата, да је принц Ђорђе рањен, записао је Барби.
(Опанак)
