NAJSMEŠNIJA i NAJNEOBIČNIJA IMENA U SRBIJI: Petar Drugi, Tarzan, Mrgud, Princeza, Rambo… samo su neka od njih

0
950

Kada daju imena deci roditelji u Srbiji su sve inovativniji,  pa se tako u poslednje vreme često mogu čuti veoma neobična imena poput Plamen, Mrgud, Izi, Ris, Pravda ili Tilija, pa čak i Tarzan ili Princeza. Po najnovijem trendu, kako kažu iz Zavoda za informatiku i statistiku, deca sve učestalije dobijaju i stara srpska imena, kao što su Jefimija, Makarije, Nikodim, Pelagija itd.

imena
Roditelji nekad biraju i imena za koja smatraju da se lako izgovaraju u celom svetu, tako da će deca moći da se prilagode gde god da odu. Za ovo i matičari imaju razumevanja: “Dešavalo se da dođu roditelji sa neobičnim zahtevima, ali se onda razmatra da li je to ime regularno u zemlji u kojoj žive. Ako neko želi da dete nazove Džoni, to ćemo svakako odobriti ukoliko žive u Nemačkoj ili Austriji gde je to uobičajeno ime”, kaže za Blic Mirjana S, matičarka u Opštini Savski venac.

Nisu retka ni neobična imena poput Iskre, Anđelije, a u poslednje vreme aktuelno je i Anđelina, kao i Zaharije. Ipak,uvek će biti roditelja koji biraju ime u skladu sa aktuelnim društvenim događanjima, te zato imamo danas mnogo malih Novaka.

Ne mogu da se daju pogrdna imena ili ona koja vređaju moral. Ipak, vremena se menjaju, pa imena koja su nekada bila neobična, danas su sasvim svakidašnja”, kaže za Blic Mirjana S, matičarka u Opštini Savski venac.

Ipak, u poslednje dve godine nije zabeležen nijedan slučaj u kojem su roditelji odabrali ime deteta koje po Zakonu nije dozvoljeno.

U Srbiji bi postojale i osobe sa imenom Paja Patak i Miki Maus –

“Dešavalo se da već odrasli ljudi žele da promene svoje ime i prezime, pa onda zahtevaju da se zovu Paja Patak ili Miki Maus. To je svakako neprihvatljivo, a odbili smo i čoveka koji je hteo da se zove po jednom asteroidu”, rekli su za Blic.

U prestonici su nekoliko puta odbijena imena poput Šilje i Plutona, a prihvaćena je želja roditelja da detetu daju ime Obilić i Petar II. “Rekli smo roditeljima da to nije u skladu sa našim običajima. Nismo u Rusiji 19. veka, a pošto se otac ne zove Petar, onda sin ne može biti Petar Drugi”,priseća se matičarka Savskog venca.

Odbijeni su zahtevi da se deca zovu po junacima iz crtanih filmova, ali ako je neko hteo da mališanu da ime koje se inače veže za prezime, taj zahtev je usvojen, kažu iz Opštine Savski venac. U Beogradu živi i nekoliko dečaka i devojčica koji su ime dobili po srpskih rekama ili nekim vrstama ptica.

imena
Telegraf foto

Tokom Drugog svetskog rata i neposredno posle njega veoma česta bila su imena Slobodan i Slobodanka, Jugoslav i Jugoslava, ali našla se i poneka Staljinka, Mašinka, Traktorka i Tito. Popularnost imena Slobodan naglo je opala sa krahom političke karijere Slobodana Miloševića, te matične službe nekoliko godina unazad registruju tek ponekog Slobodana godišnje. Ovo ime bilo je najčešće tokom Drugog svetskog rata i u prvih deset po učestalosti sve do kraja osamdesetih.

Od muških neobičnih imena šezdesetih godina pominju se imena Sever, Istok ili Jug, mada Zapad nije zabeležen.

Nisu retka ni neobična imena kao što su Aleksija, Tesa, Lira, Viola, Aria i Zara, a u novosadskoj matičarskoj službi zabeležena su i neuobičajena imena za dečake – Matvej i Noa.

U Nišu se ne pamti da je neko ime odbijeno, pa se u ovom gradu mogu upoznati i Tihi i Ezel i Rambo, ali i – Bekam.

Jedna Beograđanka ćerke je nazvala vrlo neobičnim imenima, jer su joj naša dosadna i konvencionalna –

“Dešava se da roditelji ne mogu da se slože oko imena deteta. Tada se obraćamo Centru za socijalni rad, koji, postupajući u najboljem interesu deteta, odlučuje koje će mu ime dati”, kaže matičarka Novaković za 24.rs

“Ako neko nije zadovoljan imenom koje su mu dali roditelji, može da ga promeni kada postane punoletan.- Ljudi menjaju imena zbog raznih razloga, a najčešće zapravo naturalizuju svoje ime kako bi ono bilo prihvatljivije za izgovor u inostranstvu. Tako, na primer, Mihailo postaje Majkl i slično. Od naših državljana imena ponekad menjaju Albanci koji žive u Beogradu i umesto albanskih uzimaju srpska imena,” kaže Novakovićeva.

imena

Da okolina pozitivno reaguje na ove “eksperimente” sa imenima, potvrđuje i Beograđanka Ivana S.

– Ćerke sam nazvala Tilija i Amanita. To sam uradila, pre svega, zato što mi je bilo, iskreno, muka od konvencionalnih imena, kakvo je, uostalom, i moje. Svaki čovek je biće za sebe i zaslužuje i potpuno individualno ime. Inspiraciju za imena ćerki sam dobila listajući prirodnjačku enciklopediju: Tilija je latinski naziv za lipu, a Amanita za pečurku- onu crvenu sa belim tufnama, koja se često viđa u crtaćima- priča ova Beograđanka.

 

Izvori: 24 časa, Blic

Inicijalizacija u toku...

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име