Сваког 17. августа на Теразијама код споменика који се налази испред Игуманове палате, грађани Србије одају почаст страдалим патриотама.
Тог 17. августа 1941. године Београђани су се од раног јутра суочили са стравичним призором петорице родољуба који су висили обешени са трамвајске расвете.
Стрељани су од стране окупатора (Немаца) само зато што су Срби. Ово је прича које нема у уџбеницима историје .
У затворском дворишту стрељани су ученик Милорад Покрајац, кројач Јован Јанковић, обућар Светислав Милина, земљорадници Велимир Јовановић и Ратко Јевић, њихова беживотна тела остављена су да данима висе на стубовима јавне расвете на Теразијама, а циљ окупатора је био да заплаши и од ослободилачке борбе одврати народ Србије.
Дело академског вајара Николе Јанковића- Споменик обешеним родољубима- постављено је тек 1983. године. тада је постављена је и бронзана плоча са епитафом и именима страдалих. Рељеф приказује призор вешања петорице Београђана.
Плоча са именима жртава је нестала, а споменик поред ког прође више хиљада људи непознат је многима од њих.
Организатор вешања у центру Београда био је СС-мајор Карл Краус, шеф београдског Гестапоа, док му је главни помагач био градоначелник, односно шеф Управе града Београда, Драги Јовановић. Егзекуцију је начелно одобрио генерал Хајнрих Данкелман, војни заповедник Србије. Данкелман је напоменуо да “жртве одмазде треба јасно означити као кривце из комунистичких редова, како се не би изазвао општи револт и узбуркала национална осећања становништва”.
Обешени су претходно убијени у раним јутарњим часовима у унутрашњем дворишту затвора Гестапоа, у, касније порушеној, згради Окружног суда (зграда тзв. Сељачког суда, била на данашњем Тргу Николе Пашића) где су погубљени мецима из пиштоља. Потом су тела убијених превезена на Теразије и обешена на стубове за трамвајске каблове.
