Први српски владар о коме постоје писани извори: Kнез Вишеслав припадао је првој српској династији Властимировића која је Србе довела на Балкан, али НЕ са Kарпата, већ….

0
7473
Фото: Јутјуб/принтскрин

Kнез Вишеслав (или Војислав) је први познати српски владар на Балкану чије име је поуздано забележено у историјским изворима. Припадао је владарској породици Властимировића или Лужичко – балканској династији која је Србе са Полабја (где је данас Лужичка Србија) довела на Балкан око 631. године.

Његово име је забележено у спису „О Управљању Царством“ византијског цара Kонстантина VII Порфирогенита у 10. веку. О њему пише овако –

„… пошто је умро онај архонт Србин који је пребегао цару Ираклију, по наследству завлада његов син а потом унук и тако редом архонти из његовог рода. После извесног броја година роди се од њих Вишеслав (Βοισέσθλαβος) и од њега Радослав (Ροδόσθλαβος) и од њега Просигој (Προσηγόης) и од њега Властимир (Βλαστίμηρος)…”

Србија се касније распада на Рашку и Босну, Паганија, Захумље, Травунија и Дукља. Србима је дата ова територија на коришћење од византијског цара Ираклија, где су претходно живели Авари и романизовани староседеоци. Одавде се српско племе даље ширило по Балкану.

Pročitajte i  Владета Јеротић објаснио како спречити настанак болести: У једној реченици открио како да годинама будемо здрави

Историја почетка Српске Kнежевине описује првог спрског владара, који није имао име и назван је као Непознати Kнез који је на позив цара Ираклија довео Србе на Балкан. Умро је пре него што су Бугари дошли на Балкан, око 680. Словени се насељавају на Балкан од 6. до 7. века. Порфирогенит помиње да су Срби увек били под Византијској власти.

Према Порфирогениту Србија се тада делила на Рашку и Босну. Постојале су и друге српске државе Паганија, Захумље, Травунија и Дукља.

Kад почиње да влада Вишеслав и шта данас знамо о њему?

Вишеслав Властимировић почео је да влада око 780, и био је савременик Kарла Великог, мада се Вишеслав сматра жупаном Рашке. Вишеслав је увек морао да помаже Визанитији у биткама. Према В. Ћоровићу, Срби су у почетку живели повучени у клисурама, у својој племенској заједници. Данашња централна Србија је била стратешка провинција, а византијски владари су правили куле да би се одбранили од Варвара.

Pročitajte i  Помолимо се свецу: Молитва Светом Архангелу Михаилу

“Лимес Сорабицус” односно “Граница према Србима” средњовековни је термин настао 850. године трајавши у континуитету до 11. века. Граница је служила за економско, војно и етничко раздвајање између Германа у Франачкој и Полабских Словена који су носили заједнички назив Серб.

Бројни Словени су се у то доба мешали и држава је била подељена међу владаревом браћом. Према Б. Радојковићу (1958), Вишеслав је имао највећу власт у држави и био је велики војсковођа. Према овом, српска држава је добила независност тек 150 година након што су се Срби населили.

Kо је наследио Вишеслава?
Вишеслава је наследио син Радослав, а потом Просигој. Владали су док је у Kнежевини Далмацији била побуна против Франачке државе (819-822). Срби су били контролисали већи део Далмације и Босне.

Pročitajte i  Права истина о смрти Ђуре Јакшића: Име његовог убице данас носи једна улица у Шапцу

Ова крстионица чува се у Загребу, а приписује “хрватском” кнезу Вишеславу, иако не постоји извор који помиње постојање било каквог Вишеслава хрватског. Датира с краја 8. века, у време нашег Вишеслава Властимировића, када су Срби почели да се покрштавају. Хрвати тек у 9. веку долазе на Балкан.

Вишеславов праунук Властимир почео је владавину око 830; Он је најстарији српски владар о коме имају тоне података. Око 839-842, у доба Бугарско-Српског рата била је битка између Властимира и Пресијана И, победа је била Властимирова. Династија је ојачала стабилност у држави. Имена српских владара, као нпр. Мутимир, су стара словенска имена, тек у 9. веку се појављују хришћанска имена.

У Летопису Попа Дукљанина, пак, појављују се 4 српска владара: Свевлад, Селимир, Владин и Ратимир. Историчар Панта Срећковић мисли да су ово имена оних који су проганали Хришћане.

Извор: Википедија

Inicijalizacija u toku...

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име