Kopriva je zeljasta biljka koja raste kao korov, zbog čega se često i čupa, što je vrlo pogrešno jer ona ima velika lekovita svojstva. Tamnozelene je boje i srcastih obika listova, koji su svima poznati po tome što mogu da ožare, pa je tako još poznata i pod imenima žara i pasja kupina.
U ishrani se koriste njen koren i list, koji obiluju: vitaminom B2, vitaminom B5, vitaminom C, gvožđem, kalcijumom, karotenoidom, kalcijumom, magnezijumom, sicilijumskom kiselinom, fosforom, histaminom.
Ova biljka stimuliše rad organa za varenje, smanjuje bolove u želucu, stimuliše sekreciju želudačnih žlezda, reguliše funkcionisanje jetre i pankreasa. Koristi se za pročišćavanje krvi i pojačavanje izlučivanje tečnosti iz organizma.
Pomaže u lečenju akni, alergije, anemije, bolesti žuči i jetre, gihta, glavobolje, svih vrsta gljivica, ekcema, krvarenja iz nosa, lišajeva, migrene, oboljenja disajnih organa, peska u bubregu i bešici. Odlična je protiv opadanja kose i peruti, za reumatizam i čireve.
Konzumiranje koprive vraća snagu i podstiče energiju, reguliše nivo muških polnih organa i ubrzava metabolizam.
Koristi se kao sok, čaj ili kao čorba. Od koprive se pravi hleb, proja i ostala peciva.
U kozmetičke svrhe od nje se prave šamponi i kupke.
Čaj od koprive, koji se najčešće koristi, priprema se tako što se 1 kafena kašičica suve koprive stavi u proključalu vodu, pokopi se i nakon nekoliko minuta se procedi, a pije se prohlađeno.
Kopriva se može piti i preventivno, ali samo jednom dnevno, jer prevelike doze čaja mogu izazvati bolove u želucu ili zatvor. Maloj deci ne treba davati čaj od koprive.
Koprivu možete kupiti kod travara ili u prodavnici zdrave hrane, a možete je i sami brati i sušiti.
