Пиревина или пирика је мање или више позната биљка. Зову је и пасја пшеница и зубача, не слутећи да поседује бројна лековита својства.
Многи су је виђали али нису знали да се тако зове, а још мање су знали колико је она заправо лековита. Има неугледне цветове у виду класа, током лета, али се лековити корен вади тек у јесен. Може да се користи у свежем стању, док се за зиму сецка на ситне комадиће, суши и пакује у папирне или јутане врећице.
Пиревина спада у врсту корова и на нашем поднебљу је веома распрострањена. Веома је жилава и отпорна тако да ју је као коров тешко истребити. Расте на различитим земљиштима, како у култури тако и на необрађеном земљишту, али јој највише одговара лакше и влажније. Расте на њивама, поред путева, по шипражју, међама и др.
Пиревина је летња биљка која се након брања пере хладном водом, а затим се чисти од жилица и суши. Када се осуши користи се у облику чаја, док се од свежег корена цеди сок који се користи као облог. Лековита својства пиревине, помажу у лечењу и превенцији многих болести.
Најчешће се употребљава за лечење упалних процеса бешике и мокраћних канала, за избацивање камена из бубрега, као и код лечења кардиоваскуларних болести. Њена лековита својства помажу и код лечења реуме, артритиса, кожних болести, дијабетеса као и код менструалних проблема.
Пиревина је одличан савезник и у лечењу болести јетре, жучи и туберкулозе, а често се користи и за чишћење крви и јачање нервног система. У сваком случају примена ове биљке је веома широка, али са њом свакако треба бити опрезан.
Пиревина појачава излучивање мокраће па се користи у лечењу упале мокраћних путева, избацивања ситних каменчића из бубрега и олакшава рад срца. У народној медици је позната као лек за гихт и реуму. Од екстракта пиревине праве се дијететски производи који помажу код неких лакших облика дијабетеса.
Данас се користи и за лечењемалокрвности, болести жучи и плућа, упале слузокоже желуца и црева. Изузетно је делотворна и код менструалних тегоба и кожних оболења. Препоручује се за чишћење и јачање крви, јетре, слезине. У лечењу депресије запажено је да има благо умирујуће дејсто, а помаже и у отклањању стреса, нервозе, несанице. Сок се цеди из свежег корена, праве се чајеви и облоге, а од екстракта у биљци се праве и дијететски производи, који помажу код лакших облика дијабетеса.
НАРОДНИ РЕЦЕПТИ
Чишћење и јачање крви: 3 кашике ситно исецканог и у авану добро истуцаног корена пиревине,
сипајте у литар воде. Поклопите и кувајте на умереној температури док се не смањи течност за пола. Процедите и пијте једна шољу 3 пута дневно месец и по дана до два. Народни лекари тврде да ће крв након овог периода бити апсолутно прочишћена, ако се потпуно поштују правила припреме и конзумирања.
Артритис: Помешајте 30 г ситно исецканог корена пиревине и 10 г милодуха, па 4 кашике мешавине прелијте са 0,5 л кључале воде и оставите да одстоји осам сати. Садржај затим процедите, а чај пијте 3 до 4 пута дневно, док не осетите побољшање.
Боље варење: из чајне мешавине од 20 г пиревине, слатког корена, камилице, морача и крушине узмите 3 кашике и сипајте у 4 дл кључале воде, поклопите и оставите осам сати. Затим процедите и пијте половину ујутру, а остатак увече пре јела. Чај се, због крушине, не препоручује трудницама, дојиљама и деци млађој од 12 година.
Приликом употребе пиревине треба се придржавати наведених доза јер у супротном може довести до хипокалијемије због присуства цијаногених гликозида.
Немојте претерати са дозирањем, јер превлике дозе пиревине изазивају драстичан губитак калијума из организма као и проблеме са радом бубрега.
Извор: Навидику.рс, Новости, Опанак
