Да за удварање никада није касно, чак и ако сте на половини осме деценије, доказао је ових дана дека Живорад (75) из једног шумадијског села када је решио да шармира радницу једне стране банке која се налази у једном шумадијском граду, а чији је он клијент.
Дека је дугогодишњи поверилац те банке у коју често одлази али је увек све послове завршавао код колегинице, девојке о којој је у овој причи реч.
Када је приликом једног одласка на шалтеру спазио атрактивну и младу службеницу Светлану (25), дека је смислио паклени, али романтични план.
Приликом следећег доласка, он је Светлани донео, како ред старих удварача налаже, сок и бомбоњеру, а пошто Светлана тог дана није била на послу, изненађење ју је дочекало по повратку на радно место.
Светлана је решила да се заслади и Живорадов поклон подели са колегиницама, када је између слаткиша спазила и ово писмо.
“Добар дан прекрасна жено,
Жао ми је што ти име заборавих, али то је најмања брига. Мени драга и мила си ти жена незнаног тренутно имена и то нисам могао да одолим а да ти не кажем. Очарала си ме за минут твојом љубазношћу и љепотом драга и мила жено или девојко. Ја сам још увек у шоку, па кунем онај дан када уђоху ове просторе што не свратих одмах код тебе већ одо код оне бабускере намрштене. Можда је тако бог рекао али ево, гле указа се моменат да ја и код тебе дођем, па ме вјеруј и срамота да те погледам у та твоја бујна прса и остале облине које маме уздах срца. Лепотице, ја сам Живорад, иначе у пензији сам због Паркинсонове болести и то најтежег облика у смислу одузимања говора, остало је хвала богу релативно добро. Не бих те више смарао овим писањем већ ако желиш да се мало ближе упознамо ти нађи неки термин који теби одговара радо ћу прихватити било где, ако хоћеш 100 километара у околини, ако возиш још боље, ја имам рено “лагуну”, седи девојко па вози.
Хвала ти на пажњи, пуно те поздрављам.
Твој клијент Живорад
Због болести која је узела маха, дека није у могућности да говори, како је и сам у писму навео, па је осмислио овај старомодни начин удварања, путем писма, које је свима, који су га прочитали, измамио осмех на лицу.
(Ало)
