Два пута добио ЛОТО ПРЕМИЈУ, одрекао се пензије у корист државе, а током бомбардовања 1999. године једним потезом показао колики је ПАТРИОТА!
Драгиша Станковић Челик је један од најбољих боксера које је имала стара Југославија. Рођен је 5. новембра 1939. године у Власотинцу, али се касније преселио у Ниш где је показао да има таленат за борилачке вештине.
Драгиша је са 17 година почео да тренира бокс, док је већ следеће године био капитен првог тима и самостално боксовао седми меч са тадашњим двоструким прваком државе. Станковић је у каријери боксовао за Раднички из Ниша и Партизан из Београда. У каријери имао 520 мечева од којих је остварио 512 победа и имао 8 изгубљених дуела. Као професионалац имао је 20 мечева и 20 победа уз чак 19 нокаута.
Једно време је боксовао у Немачкој, а једном приликом менаџер Бруно Милер га је уценио да мора да прода меч немачком шампиону и да падне, у супротном ће му менаџер уништити каријеру. За то му је чак понуђено 250.000 марака. Принципијелни Челик је нокаутирао шампиона и послао га кроз конопце након чега је завршио каријеру те ’70. године. Немачке новине су брујале о томе: „Дивљи Југословен тукао Кукеца“.
Станковић се појављивао у медијима као контроверзна личност – представљен као коцкар, али и један од највећих срећника у бившој Југославији (два пута је добио главну премију у игри Лото и 14 пута за редом главну премију на спортској прогнози због чега је касније и смањен добитни фонд спортске прогнозе).
Станковић се дружио са многим познатим личностима тог доба. Глумцима, политичарима, певачима, бизнисменима… По престанку бављена боксом држао је ресторан, а потом и ланац самосталне трговине као и индустрију за производњу кафе која је носила његово име.
Током бомбардовања је 1999. војсци поклонио 30 тона кафе и показао колики је патриота тако што се одрекао пензије у корист државе.
Преминуо је у 76. години у Нишу, 17. јануара 2015. године, после краће болести од последица можданог удара. Сахрањен је 21. јануара на Новом гробљу у Нишу.
Извор: Курир.рс
