Манастир Свете Kатарине је саграђен на месту испод Синајске горе, у Египту, где се према Старом завету Господ обратио пророку Мојсију око 1400. године пре Христа, код несагориве купине.
Године 330. на овом месту царица Јелена, мајка цара Kонстантина Великог (српског порекла прим. аут.), подигла је капелу посвећену Богородици. Уз ову капелу одлуком цара Јустинијана I (рођен у селу поред Лесковца), (527-565), и царице Теодоре, гради се црква, тробродна базилика од црвеног гранита којим обилују синајске планине.
Вековима манастир Свете Катарине чува бројне српске трагове. Ту је наш први псалтир, ћирилични записи, српски игумани и монаси који су манастир чували, бројни дарови наших краљева и владара.
У самом манастиру посебно је занимљива капела Светог Трифуна, манастирска костурница у којој се могу видету стотиле лобања и костију у криптама иза решетака.
Међутим, једне мошти смештене на средини просторије посебно привлаче пажњу свих.
У питању су мошти старца Стефана, Србина који се упокојио седећи на малој столици са бројаницом у руци.
Како се представио Господу, тако је и положен у стаклени сандук, држећи бројанице и седећи на хоклици 580. године.
