Рођена је 19. децембра 1875. године у Тителу, тадашњој Аустроугарској као најстарије од троје деце у породици официра аустроугарске војске. Судбина ове наше необично паметне и образоване математичарке, прве жене Алберта Ајнштајна, ретко кога оставља равнодушним. Њен живот и дело интригирају многе научнике и историчаре и док су је једни сматрали маргинарном личношћу, други су до те мере величали њен значај да су њој приписали заслугу за сва велика Ајнштајнова открића. Међутим, све те претпоставке су биле грађене на нејасном и непотпуном документарном материјалу. Тек 2006. године, када су откривена писма која је Алберт слао Милеви, расветљава се њихов однос и њена права улога у његовом животу.
Милева Марић је своје школовање започела на престижном Циришком универзитету, где је и упознала Ајнштајна на првој години својих студија. Врло брзо је препознала и разумела његове генијалне идеје и, желећи да му помогне, жртвовала је своју академску каријеру и своје знање је ставила у службу Ајнштајновог рада. Пружала му је такву подршку, да је и сам Ајнштајн писао како без ње не осећа потребу за радом и како је срећан што је у њој нашао сродну природу која је исто тако талентована и снажна као и његова.
Након великих Ајнштајнових успеха 1905. године њихов однос почиње да се погоршава. У то време Милева пише својој пријатељици Хелени, којој је, највероватније, дала на усвајање своје и Албертово прво дете које су добили пре брака, да се осећа усамљено и запостављено и о својим страховима да се Албертова природа не исквари под утицајем велике славе. У то време Алберт улази у авантуру са својом сестром од тетке, Елзом, што додатно погоршава његов и Милевин однос и на крају доводи до развода.
Међутим, Милева се није предавала тако лако. Успела је да издејствује да целокупан новчани износ од Албертове Нобелове награде припадне њој како би осигурала своје и његове синове. Након тога, Алберт поново почиње да јој се удвара и одседа код ње. Она му је била неопходна инспирације, јер никада није успео да нађе ниједну другу жену која је била тако паметна и са којом би могао да разговара о својим интересовањима. И таман када се чинило да ће се њихов однос поправити, Алберт је одједном почео да захтева од Милеве да не тражи ништа више од њега, јер ће сву своју имовину оставити новој фамилији. Међутим, Милева је опет успела да, судским путем, промени његове планове, и тако задржи новац за лечење њиховог најмлађег сина који је оболео од шизофреније.
Умрла је у Цириху 1948. године. До краја свог живота зависила је од Алберта, који јој је, након одласка у Америку, широкогрудо помагао.
Аутор: С.В.
