Molitva Alekse Šantića za koju malo ko zna: Reči koje leče, rađaju nadu i opominju na praštanje

U jednom od najtežih razdoblja u svom životu, 1913. godine, kada su Aleksu Šantića austrougarske vlasti zbog patriotizma i širenja ideja u nacionalnom oslobođenju proterale iz Mostara, Šantić je napisao ovu molitvu za koju malo ljudi zna.

Prošlo je više od veka, a ove reči i danas podsećaju šta je u životu važno, leče patnju i ulivaju nadu.

Veliki Bože Istine i Pravde,
Koji me diže iz gnusnoga kala,
U krvi oganj, u ruci mač dade,
I reče: “Prkosi vihorima zala!”

Bože, koji si u prostor beskrajni
Dao mi svijet, koji ne zna niko,
U dušu moju unio luč sjajni
I na bolove me i stradanja svik’o…

Daj mi u srcu kap Tvoje milosti
I stišaj buru podivljale ćudi:
Da mogu praštat gonjenja i zlosti,
I cio svijet prigrlit’ na grudi…

Pročitajte i  Prisilne misli: Kako da se oslobodite lažnih ideja koje pokušavaju da zagospodare vama
Inicijalizacija u toku...
Povezano Widget End -->

Jovana se vraća na TV ekrane: Crpska Grejs Keli biće autor i voditelj nove emisije

Jovana Grgurević, dugogodišnje lice televizije Hepi, nedavno se pridružila...

Ko je bila „Srpska Mona Liza“? Lepa i tragična srpska kraljica Natalija Obrenović

Muzej Jevrema Grujića u Svetogorskoj ulici u Beogradu čuva...

Specijalitet potekao iz Šumadije: Pečenje na ražnju je omiljeno jelo u Srbiji

Na prostorima Balkanskog poluostrva pečenje na ražnju pripremano je...