Молитва Алексе Шантића за коју мало ко зна: Речи које лече, рађају наду и опомињу на праштање

0
1071

У једном од најтежих раздобља у свом животу, 1913. године, када су Алексу Шантића аустроугарске власти због патриотизма и ширења идеја у националном ослобођењу протерале из Мостара, Шантић је написао ову молитву за коју мало људи зна.

Прошло је више од века, а ове речи и данас подсећају шта је у животу важно, лече патњу и уливају наду.

Велики Боже Истине и Правде,
Који ме диже из гнуснога кала,
У крви огањ, у руци мач даде,
И рече: “Пркоси вихорима зала!”

Pročitajte i  Препознаће се свака Српкиња: Урнебесна прича Моме Капора о томе како се свађају муж и жена код нас

Боже, који си у простор бескрајни
Дао ми свијет, који не зна нико,
У душу моју унио луч сјајни
И на болове ме и страдања свик’о…

Дај ми у срцу кап Твоје милости
И стишај буру подивљале ћуди:
Да могу праштат гоњења и злости,
И цио свијет пригрлит’ на груди…

Inicijalizacija u toku...

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име