Молитва Светом Сави настала је на путу за најјезивије место!
Путујући за логор смрти Дахау, епископ Николај Велимировић Жички три недеље је провео у Бечу. Као црквеном веродостојнику било му је дозвољено да посећује цркву у Бечу недељом. И док су непријатељи стражарили и марширали испред цркве, на празним листовима Јеванђеља Свети Николај је написао ову молитву Светоме Сави:
Светитељу оче наш Саво, моли Бога за нас: да се српски народ обожи, сложи и умножи. – Ти који си ангелски живео, апостолски проповедао и мученички се борио и страдао, чуј данас усклике мале српске деце у Отаџбини и по целом свету која ти с љубављу певају:
Свети Сава Србе воли,
За Србе се Богу моли,
Српском роду даје крила,
Српску децу благосиља.
Па кад чујеш данас овакве усклике љубави деце српске на обе хемисфере, испроси у Христа Бога милост да се сви Србе обоже, сложе и умноже.
Теби, духовниче, који си био први уредитељ српске цркве и ујединитељ српскога народа, моле Ти се данас свештеници српски, измучени и напаћени, по разореним храмовима и по спаљеним задужбинама Твојим, по опустошеним селима и опустелим градовима: не остави нас, оче наш духовни, но умоли благог Христа, да нам опрости немар наш и немоћ нашу те нас све обожи, сложи и умножи.
Теби који си благословио и крунисао прве краљеве српске у Жичи и који си на хришћанском темељу утврдио краљевину српску. Саво премудри, испроси опроштај и милост роду Твоме, те да се обожи, сложи и умножи.
Теби који си се после многотрудног живота упокојио пре 710 година, моле се безбројне матере српске над свежим гробовима својих синова и кћери: Саво Свети, родитељу наш духовни, моли Христа милостивога, да деца наша, покошена пре времена као неузрело жито, буду тамо где си Ти, у Небесној великој Србији, у рају сладости, где се не зна за болест, муку и смрт, и да се преостатак Срба на земљи обожи, сложи и умножи.
Теби који си био неустрашиви поборник правде Божије и добре воље мећу људима и народима и борац против сваке лажи и насиља, моле се данас српски војници и војеначалници: помози нам, Свети оче Саво, са свом Небесном Србијом, помози да истрајемо до краја на путу који води у живот вечни; коме си нас Ти као Христов ученик научио и помози да се сви Срби обоже, сложе и умноже.
Теби, народољупче, на данашњи Твој дан пева Ти похвале сав српски народ, потиштен, понижен, остављен од људи, неопран од крви своје, јецајући у ранама по болницама и тамницама, на згариштима својих домова, по горама и збеговима, по кулачама и пештерама уздиже Ти молитве: не заборави нас Саво, путеводитељу наш но испроси милост у Свевишњег Бога, да упокоји и прослави милионе новомученика вере Твоје и поштења Твога, браће и деце наше, а нас преостале на земљи да обожи, сложи и умножи.
Теби, Учитељу учитеља наших, Царе царева наших и Наставниче духовника наших, Племићу Христов, племенити Оче Саво, Украсе наш и лепото историје наше, ево и ми сабрани данас у овоме храму посвећеном Теби у овом великом светском граду нејаки и грешни, сиромашни у свему осим у гресима нашим, Теби ево уздижемо срца и молимо Ти се: као достојни и увенчани Светац наш моли са пречистом Богородицом и свим
Светим Христа Бога за нас да се обожимо, сложимо и умножимо.
– Амин.
У Бечу 27. јануара 1945.
Kako vidimo iz ovog vremena (i perspektive) Bog nije uvažio molitvu ovog Vladike (ili nije doprla ni do Sv. Save). Prema tome, molitve tog sv. Nikolaja Velimirovića imaju veoma “kratak domet” (ili nemaju nikakvo značenje) Bolje bi bilo da se takvi “sveto oci” ne mole nikome za srbski narod i srbski rod, nego “use i u svoje kljuse”, odnosno “zasukati (sopostvene) rukave” i prionuti (konkretno) na pos’o, a ne čitati neke “litanije” od kojih nema nikakve vajde za narod, već samo štete! Bog je (upravo) uradio sve suprotno, (kontra od želje i molitve tog vladike), naime, postavio je Broza za vladara Srbije (koji čak i ne potiče iz pravoslavlja a nije bio ni vernik, bio je ateista!) I posle Broza Srbi ne umeju ni da se slože (a kamoli) da se umnože, naprotiv, odlaze u beli svet i tamo gube srbski entitet! Čini se da SPC često ima naopake ljude kao – patrijarhe, evo i sada ovaj Irinej Gavrilović!
Miha bukovac- драга Miha,видим да си тешко оболела и надам се и молим Бога да се што пре опоравиш. Како може да даје коментаре тако “нешто”,јер ово нешто се може односити и на смеће, када у цркву ни не крочи? Јер да крочиш онда би увидела да су се речи СВЕТОГА ВЛАДИКЕ НИКОЛАЈА ВЕЛИМИРОВИЋА и те како испуниле. Српски народ јесте се вратио Богу и овај намучени народ неће стати на ноге своје док буде вас таквих који све српско и све православно потирете,изругујете и поспрдавате. Мислите ли да сте научени? Мислим да грешите јер образован је онај човек који има образа а богат, е то је онај који носи Бога у себи. Знаш када би се ,Miha,удостојила прочитати неко дело СВЕТОГ ВЛАДИКЕ НИКОЛАЈА увидела би да грешиш. А када би прочитала неко дело СВЕТОГА САВЕ ПРВОГ АРХИЕПИСКОПА СРПСКОГ пожелела би да ти је језик краћи а очи отвореније ум чистији. Мила Miha,тешко твојој деци ако останеш на овом путу на ком си била 27.јануара 2020.године.