Srpski pesnik za decu, pisac, slikar i kaligraf Momčilo Mošo Odalović već više od četiri decenije veseli nas, uči i vaspitava svojim vedrim stihovima kojima je detinjstvo večita inspiracija. Rođen je na Dan šale- 1. aprila 1947. godine u Starom Grackom kod Lipljana, na obali reke Sitnice, pod Goleš-planinom. Od 1994. godine živi u Smederevu, „u svojih 7,5 ari konačne otadžbine“, kao slobodan umetnik.
Savremenoj srpskoj književnosti podario je na desetine zbirki pesama, među kojima su mesto našla i dva romana. Dobitnik je svih važnih nagrada za dečje pesništvo, među kojima su Vukova nagrada, Povelja Zmajevih igara, Gračanička povelja… Mnogi ga pamte po pesmi „Mama je glagol od glagola raditi”.
U pesmi “Baš lepo” Mošo Odalović uči mlađe, a nas starije podseća, koliko je svaki novi dan dragocen i zbog čega treba iznova da budemo zahvalni danu, Bogu, svakom novom jutru…
U životu životuljci,
koračaju putem svojim;
daj, zapiši, pa podvuci —
MILO MI JE ŠTO POSTOJIM!
Svako jutro koje svane
uračunaj u dan više;
kaži danu: Hvala, dane,
ŠTO ME ČUVAŠ I ŠTO DIŠEM!
Imaš Sunce, nebo plavo,
cvetno polje kojim hodiš;
mućni svojom zdravom glavom —
ŠTO JE DIVNO KAD SE RODIŠ!
Sve je večno što Bog stvori.
Hvala, Bogu i svecima.
Svakog dana izgovori:
BAŠ JE LEPO ŠTO ME IMA!
U životu životuljci,
koračaju putem svojim;
piši čitko, pa podvuci —
MILO MI JE ŠTO POSTOJIM
OPANAK
