Kада дају имена деци родитељи у Србији су све иновативнији, па се тако у последње време често могу чути веома необична имена попут Пламен, Мргуд, Изи, Рис, Правда или Тилија, па чак и Тарзан или Принцеза. По најновијем тренду, како кажу из Завода за информатику и статистику, деца све учесталије добијају и стара српска имена, као што су Јефимија, Макарије, Никодим, Пелагија итд.
Током Другог светског рата и непосредно после њега веома честа била су имена Слободан и Слободанка, Југослав и Југослава, али нашла се и понека Стаљинка, Машинка, Тракторка и Тито. Популарност имена Слободан нагло је опала са крахом политичке каријере Слободана Милошевића, те матичне службе неколико година уназад региструју тек понеког Слободана годишње. Ово име било је најчешће током Другог светског рата и у првих десет по учесталости све до краја осамдесетих.
Од мушких необичних имена шездесетих година помињу се имена Север, Исток или Југ, мада Запад није забележен.
Нису ретка ни необична имена као што су Алексија, Теса, Лира, Виола, Ариа и Зара, а у новосадској матичарској служби забележена су и неуобичајена имена за дечаке – Матвеј и Ноа.
Од необичних имена у Србији је забележено 10 Свемира и једна Свемирка, али и Тарзан, Тихи, Езел, Рамбо, али и Бекам.
Ипак, у Србији постоји и закон да родитељи не могу деци да дају имена која имају погрдан призвук, па матичар може и да забрани давање одређеног имена.
Извор: Медији
