Naučnik svetskog glasa, koga smo zaboravili: Za Amerikance je NAJVEĆI, Šveđani bi mu dali Nobela, a u svom rodnom gradu nema ni ulicu

0
3660
Autor: nepoznat - Đorđević, Branislav (2016). Đorđević, Branislav, ur. „Sećanje na velikane hidrotehnike Prof. dr Vujica Jevđević” (PDF). Vodoprivreda. Beograd: Srpsko društvo za odvodnjavanje i navodnjavanje. 48: 1. ISSN 0350-0519., Fair use, https://sr.wikipedia.org/w/index.php?curid=3868553

Za nepoverovati je posle listanja biografije Vujice Jevđevića da se o njemu kod nas zna uglavom u uskostručnim krugovima, još neverovatnije je da Priboj, odakle je potekao, nema ulicu sa njegovim imenom.

– Amerikanci su mu pripisali titulu najvećeg svetskog hidrologa. Uz Teslu, Milankovića i Pupina, smatraju ga jednim od četvorice najpoznatijih Srba koji su radili u njihovoj zemlji. Bio je osnivač državnog Kolorado univerziteta u Ford Kolinsu i na njemu radio kao profesor hidrologije. Kod njega je diplomiralo 150 studenata od kojih je 108 doktoriralo – kaže Savo Derikonjić, direktor Zavičajnog muzeja u Priboju.

Srednju školu završio je u Sarajevu, diplomu građevinskog inženjera stekao je u Beogradu, magistrirao je 1937. u Grenoblu, kada je i projektovao branu Mavrovo u Makedoniji, a dve godine kasnije otišao je u Veliku Britaniju gde je, u Londonu i Birmingemu, radio u hidrološkim laboratorijama. U Srbiju se vratio 1941. kada je i mobilisan, ali je tokom Aprilskog rata zarobljen i poslat u logor u Nemačkoj.

Pročitajte i  Duhovski utorak, praznik koji donosi sreću: Samo stavite ovo u džep i očekujte čudo!

– Iz Nemačke je prebačen u Italiju gde je do 1943. ostao u logoru. Neko vreme je živeo u Rimu kao slobodan građanin pod lažnim imenom Đovani Bosera, predstavljajći se kao Italijan rodom iz Tunisa. Za vreme boravka u Italiji pročitao je 30.000 stranica profesionalne literature. Juna 1944. Vujicu su na Vis prevezli Titovi komunisti jer su ga smatrali neohpodnim za posleratnu obnovu zemlje – priča Derikonjić.

Punih 14 godina Jevđević je radio na razvoju elektroprivrede Jugoslavije zajedno sa inžernjerom Miladinom Pećinarom. Kao već priznatom stručnjaku vlast mu je dodeljivala najpoveriljivije zadatke u oblasti hidrologije. Bio je jedan od osnivača Instituta „Mihailo Pupin“.

– U Ameriku je otišao 1958. na jedan naučni skup i, ispostavilo se, tamo ostao do kraja života. U SAD je doktorirao i učestovao u osnivanju Kolorado univerziteta na kome je kasnije radio kao profesor hidrologije. Švedski hidrolozi, ceneći njegov doprinos hidrologiji, govorili su da bi, ako bi postojala Nobelova nagrada za građevinarstvo, ona trebala biti dodeljena Srbinu Jevđeviću. Za uspehe u istraživačkim dostignućima Amerikanci su ga nagradili priznanjem „Andrej Klark“, koje je američki pandan Nobelu. Naročito se isticao u oblasti vodnih resursa u kraškim područjima, a pri Ujedinjenim nacijama radio je na projektima za jugoistočnu Aziju – dodaje direktor Zavičajnog muzeja u Priboju.

Pročitajte i  Molitva Presvetoj Trojici, u čast Silasku Svetog Duha na apostole

Vujica Jevđević načinio je rešenja za izgradnju preko 60 brana i drugih hidroloških sistema u celom svetu – Australiji, Novom Zelandu, Kini, Indiji, Tajvanu, Tajlandu, Filipinima, Indoneziji, Libanu, Japanu, Tanzaniji, Keniji, Ugandi, Etiopiji, Južnoafričkoj Republici, Brazilu, Argentini, Peruu, Kolumbiji, Venecueli, Meksiku, Kanadi, Švedskoj, Italiji, Francuskoj, Španiji, Austriji, Holandiji, Mađarskoj, Poljskoj, Portugaliji, Nemačkoj i Jugoslaviji. Govorio je četiri svetska jezika.

– U Americi je imao izdavačku kompaniju „Vodoprivredne publikacije“, napisao je 22 knjige i 210 naučnih radova – kaže o slavnom zemljaku Savo Derikonjić.

Pročitajte i  Pileće pljeskavice sa povrćem: Ručak gotov za tren, a prilog vam nije ni potreban

Vujica Jevđević preminuo je u Koloradu, a sahranjen je u manastiru Nova Gračanica u Ilinoisu. Ima tri ćerke koje žive u Americi.

Njegov otac, sveštenik koga su streljali partizani, ktitor je crkve u Priboju koja je i spomen – kosturnica izginulima u Velikom ratu. Vujica je, kada je poklonio kuću Zavičajnom muzeju u rodnom gradu, darivao i 10.000 dolara, od kojih osam za muzej i dve za crkvu.

– Pomoćni objekat Jevđevića kuće će biti pretvoren u radionicu za izradu suvenira, arheološki depo i prostor za konzervatorske poslove. Plan je da se u budućnosti samoj kući vrati probitni izgled i da bude deo muzejske postavke posvećen porodici Jevđević. Nameravamo i pokretanje inicijative da Vujica dobije svoju ulicu u Priboju – kaže Derikonjić.

V. Lojanica, Blic

Inicijalizacija u toku...

POSTAVI ODGOVOR

molimo unesite svoj komentar!
ovdje unesite svoje ime