Српски глумац Ненад Јездић, огорчен због ријалити програма који су преплавили телевизијске канале, дао је оштру критику људима који нису ни свесни колико уништавају себе гледајући интриге, лажи, будале, самозванце и “трабуњање које нема никакву сврху”.
– Не знам ко још може да попије тај ријалити? Не знам ко тих го*ана више може да се нагута? Ми који, нажалост, имамо благодат натерамо себе на неко размишљање, али шта да раде људи који су ускраћени за то, а национална фреквенција им нуди садржај који је пун интриге, лажи, будала, пун неких самозванаца? Неки људи који су сами себе прозвали и учинили из неког разлога себе експонираним. Они су постављени на неке експозиције, светла су упаљена на њима, на себи имају окачене неке бубице и трабуњају. Баш трабуњају! Ја не знам ко то може више да гледа? Глумац мора да буде инспирисан и глупошћу и узвишеношћу и величанственошћу и туђим злом. И ја некад морам да видим то трабуњање да бих неко зрневље инспирације, за не дај боже, ако ми затреба могао да имам и располажем с тим како изгледа исконски људска глупост и како изгледа када неко себе начини самозванцем – каже Ненад.
Он, додаје да никада не би пристао да буде са те стране камере, чак и да му живот од тога зависи.
– Да сада знам да одлазим са овог света и напуштам сву његову лепоту и да ми кажу да ћу живети дуже и да ће ми живот бити још лепши ако постанем део таквог програма, не бих направио компромис. Та снага се сада тражи од нас, да неко каже “мени је леп живот и без тога”. Узвишени људи ни за каква блага не би направили неке негативне компромисе. Они ту доводе убоге људе, сиромашне, оне ниште духом. Неко треба да закључи да се то ради искључиво због пара људи који то емитују и пара за људе који себе доводе у та стања, у те ријалити програме. Уопште не кривим такмичаре, јер када је неко самозванац он није ни свестан да самом себи чини подвалу – искрен је Јездић.
– Унутрашња борба је нешто што је природно, што свакодневно постоји и унутрашња борба је перманентно стање. Где год погледам, чега год да се дохватим, коме год да се обратим, од мене се тражи неко зрно унутрашње борбе. Само се треба пробудити и казати “водим унутрашњу борбу и истрајавам у томе”. А из тога онда поштено мисли, поштено говори, поштено живи, поштено се задужуј и поштено се раздужуј”, закључио је Ненад Јездић.
(Извор: Блиц)
