U našoj istoriji su mnoge žene imale značajna mesta, od srednjeg veka po do naših dana. Jeda od njih je i knjeginja Ljubica, supruga kneza Miloša Obrenovića.
Ljubica Obrenović (1788-1843), prva kneginja moderne srpske države, obavljala je i neke državne funkcije. Jedno vreme je “primala porezu”, bila je urednica svih kneževih dobara, a zna se da je bila uspešna i u diplomatiji.
Savremena istoriografija beleži da je bila umešana ili “saglasna” sa Miletinom bunom 1835, ustankom u niškom sandžaku 1841, pobunom u Požarevačkom okrugu 1840. godine.
Težila je da ograniči vlast muža u korist sina. U Novi Sad je došla po nalogu austrijske vlasti, posle proterivanja iz Srbije, koje su nastojale da spreče njeno političko delovanje koje se temeljilo na okupljanju emigranata i kroz upravljanje fondovima.
Kneginja Ljubica Obrenović je zlatotkanu haljinu, od somota i svile, snterije, kao svadbeni poklon, darovala 1842. godine svojoj prijateljici Sari iz Zemuna.
Anterije se kao dragoceno porodično nasledje,prenosila s koleno na koleno. Posle Drugog svetskog rata, Sarina praunuka Zora Petrović-Prokić je odlazeći u emigraciju , ponela i dragocenu anteriju.
Šezdesetih godina prošlog veka , anteriju je poklonila svojoj prijateljici Milici Miladinović-Keserović, takođe političkom emigrantu iz Srbije. Za neobično lepu haljinu kneginje Ljubice ljubitelji antikviteta su nudili velike sume novca, ali g-đa Keserović nije htela ni za kakve pare da je proda. Kada je za Episkopa zapadnoameričkog došao Preosvećeni vladika Jovan, gospodja Keserović je rešila da anteriju, koja je deo srpskog kulturnog nasleđa, vrati u otadžbinu. U međuvremenu, Episkop Jovan je rukopoložen za Episkopašumadijskog. Gspodja Keserović nije mogla da putuje pa je anteriju iz Amerije u eparhijski dvor u Kragujevcu, donela gospođa Jasminka Gabri-Čenić.
Njegovo Preosveštvenstvo Episkop šumadijski G.Jovan je haljinu kneginje Ljubice, predao Narodnom muzeju u Kragujevcu.
