У забаченом мионичком селу Планиница, налази се оригинална црква брвнара посвећена Покрову Пресвете Богородице. Ова црква има изузетно необичну судбину јер је сељена укупно 4 пута. У историјским записима се може пронаћи података да су у 18. и 19. веку цркве премештане са једног на друго место и то уопште није била необична појава. Црква брвнара се прво налазила у селу Велишевац, где су према старим предањима, Срби убили неколико турских војника. У страху да ће им се Турци осветити тако што ће им спалити светињу, група српских сељана одлучује да пресели цркву у друго село. Црква је била спашена и њено ново место је било село Попадић. После неколико година, из села Попадић је пребачена у Рибницу где је дуго година служила као капела. Давне 1905. године, црква је по четрврти пут распакована и пребачена у Планиницу. Исте године је поново спакована у свом оригиналном издању и од тада јој се место све до данас није променило.
За време Првог светског рата, црква брвнара је аустроугарским војницима служила као болница где су се лечили њихови војници. Војници који нису преживели су сахрањивани на брду које се налази у непосредној близини цркве.
Црква брвнара је дрвене конструкције изграђене на каменим темељима. Црква је једноставног правоугаоног облика са јужном певницом и полукружном олтарском апсидом. Кров цркве је од бибер црепа који је отпоран на све временске услове. Под у олтару је од бетoна, док је остали део храма од камених квадратних плоча.
Грађевина поседује западни и северни портал и три прозорска отвора. Прозори у цркви су са оригиналним рамом. На цркви се налазе јужна и западна врата која су украшена розетама, техника интарзије која подразумева уметање дрвених плочица на равну површину. Врата су обојена јаком плавом бојом како би се нагласиле површина и шаре што им даје посебну драж. Северни и јужни прозори у цркви посебно су украшени даском која има облик двоструког латинског слова ес. Брвнара је споља обојена окер масном бојом. Иконе које се налазе у цркви су из различитих временских периода и пресељавале су се заједно са црквом.
Због велике удаљености и тешке приступачности, служба се у цркви одвија само пет пута годишње и то: на други дан причешћа, на празника Светог Василија Великог, Свету Тројицу, Велику Госпоину и Покровију.
