Do sada nikada objavljeni intervju Meše Selimovića: “Sa Andrićem sam bio blizak, ali smo se i sporili oko…”

Meša Selimović 1975. godine za hrvatsku televiziju dao je intervju novinaru Dobroslavu Silobrčiću, koji nikada nije bio objavljen.
U nedavnom gostovanju u emisiji “Nedeljom u dva” na tv HRT-u, Silobrčić se prisetio ovog intervjua, a već sledeće nedelje gledaoci su imali prilike da pogledaju četvorominutni isečak, uzet iz arhive ove televizije.
Meša Selimović pričao je tada o svom odnosu sa Andrićem, ali i svom stvaralaštvu i odgovornosti koju pisac nosi.Na konstatacuju novinara da je sam priznao kako je mnogo naučio od Andrića, Selimović odgovara da “jeste mnogo naučio od njega” i da “sve više dolazi do toga da ga sledi”.
“Što sam stariji, sve sam bliži njegovom shvatanju”.
Selimović, nakon što je rekao da je prijatelj sa Andrićem, nastavio da otkriva delove njihovih razgovora.
“Dosta smo se sporili da li pisac treba da se angažuje oko nekih drugih stvari, društvenih, recimo, političkih, više ili manje. On smatra da ne treba nikako da se angažuje, nego da piše svoja dela. Ja se nisam slagao sa tim, ja sam mislio da pisac mora da reaguje na sve stvari oko sebe u vremenu u kojem živi”, govorio je Selimović.
O privatnim kontaktima u poslednjim godinama sa nobelovcem Ivom Andrićem, kaže:“On je divan čovek, vrlo širok, ali veliki individualac. On ne otkriva sebe nikad, daleko sebe više otkriva u svojim delima nego u privatnim razgovorima. Bili smo dosta, dosta intimni, koliko je moguće biti sa njim intiman, ali ne saznaje se mnogo od njega.”
Govoreći o pisanju, Selimović je konstatovao da “više ceni pisanu reč uopšte, nego svoju”.
“Bojim se tog svog posla. To je suviše javni posao, kao jedna vrsta duhovnog striptiza. Čovek se obnažuje i uvek je nadomak tuđe zlovolje, pakosti, želje za neuspehom, tako da smo mi vrlo često krivi što radimo, što pišemo. Ja sam životno sazreo za ‘Derviša’ i oslobodio sam se straha jer čovek oseća strah pišući, zatvara se u sebe, ima hiljadu oklopa, nekakvih sopstvenih cenzura koje ne može da prevaziđe i onda je sve suviše stegnuto i racionalno, a dok je racionalno, prilično je slabo. Tek kad čovek dozvoli da ono što je u njemu skriveno, instinkti koje je nekada u životu potisnuo, kad to izađe, kad dozvolimo taj proces izbijanja na videlo zabranjenih osećanja, potisnutih osećanja, onda može da dođe do izražaja pravi smisao i širina talenta jednog pisca”, rekao je Selimović.