Невероватна историја Сремске Митровице: Од илирско-келтског насеља до савременог српског града, центра Срема

0
181
OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Сремска Митровица данас је велики индустријски центар, најразвијенији и највећи град у Срему. Град има веома дуг континуитет живота, неколико пута је мењао име и освајан је од стране различитих освајача. Прво је био дрвено илирско- келтско насеље, затим антички град и једна од престоница Римског царства, средњовековна варош са много господара, турска касаба са минаретима, пуковско-граничарско место, занатско-трговачки центар у доба грађанског просперитета и најзад савремени српски индустријски град, центар Срема.

Римљани су освојили Сирмијум крајем I века старе ере. Град почиње да расте вртоглавом брзином и у I веку нове ере је стекао највиши градски ранг – постао је Colonia Flavia Sirniensium и добио изузетан војнички и стратешки значај. У њему су се припремале ратне експедиције царева Трајана, Марка Аурелија и Клаудија II Готског. Од средине III века Сирмијум је постао економско средиште читаве Паноније, а Империји је дао неколико великих људи. У њему или у околини рођени су цареви Деције Трајан, Аурелијан, Проб и Максимилијан, сви романизовани Илири-домороци.

Потврду свог изузетног положаја у оквиру Римске империје Сирмијум добија у време тетрархије када постаје једна од четири престонице царства, град са царском палатом, хиподромом, ковницом новца, амфитеатром, позориштем, многобројним радионицама, јавним купатилима, храмовима, као и мноштвом јавних палата и раскошних вила.

Pročitajte i  Рајски Апатин: Идеална дестинација за риболовце и хедонисте
Царска палата римског града Сирмијума, Аутор: Ванилица, Википедија

Од 313. године хришћанска црква у Сирмијуму игра велику улогу као седиште епископије. Готово један век трајале су огорчене верске борбе око различитих учења и јереси. У граду је одржано пет црквених сабора. Познате “сирмијске формуле” решавале су догматска питања значајна за читав хришћански свет. У V веку развој града је прекинут хунским разарањима. Градом су наизменично господарили Источни Готи и Гепиди, све док га Јустин II није прикључио Источној римској држави. Половином VI века у Срем су продрли Авари са првим словенским групама и 582. године дефинитивно заузели и разорили Сирмијум.

У IX веку Срем се налази у саставу Бугарске и улога Сирмијума расте, јер је у њему, пошто су Бугари примили хришћанство, основана епископија. Сматра се да је словенски просветитељ Методије, пре него што је отишао у Моравску, био епископ Сирмијума. Доласком Мађара Сирмијумом наизменично господаре Византинци и Мађари, све до 1180. године кад византијска власт заувек нестаје с овог тла, а од некад славног града остају само рушевине. Једино је још остао обновљени манастир св. Димитрија с тврђавом. Ново насеље, израсло крај зидина, добија у XIII веку по манастиру своје данашње име Дмитровица (латински “Civitas Sancti Demetri”, мађарски “Szava Szent-Demeter”).

Pročitajte i  Овај град сматра се престоницом СЛАНИНЕ - Сапуњаром се лече, кожуром подмазују ђермове
Градски заштитник Свети Димитрије

Пред турском најездом мађарско становништво се повлачи ка својој матици, а Срби се све више досељавају, тако да је Срем током једног века постао српска област, а деспот Стефан Лазаревић, међу осталим поседима, добија и Митровицу. После 1529. године Срем је у саставу турског царства. За неколико деценија Митровица се од опустошеног места претворила у Шехер-Димитровице, град оријенталног типа са великом чаршијом, који је постао привредни и административни центар Срема. Миром у Пожаревцу 1718. године град је ослобођен од Турака и припојен Хабзбуршкој монархији. Тада Срби добијају одређене привилегије, као што је и употреба сопственог језика. У тим годинама се и први пут јавља модификовано српско име за град (без првог слова ”Д”) — Митровица.

Pročitajte i  Мионица место са срцем и душом: Истражите све лепоте овог посебног места
Мурал на породичној кући у Сремској Митровици приказује историју града

До 1881. године и укидања Војне границе и директне аустријске управе, град је познат под немачким службеним именом Mitrovitz, да би од исте године, добијањем статуса слободног краљевског града, службено име насеља било на српском, односно хрватском језику — Митровица/Мitrovica.

Саборни храм Светог Великомученика Димитрија изграђен 1794. године

Име Митровица одржава се око 40 година, све до пропасти Аустроугарске и стварања нове заједничке државе Срба, Хрвата и Словенаца, када је у првим годинама после 1918. службено придодат географски префикс Сремска. Један од разлога промене била је и потреба за  разликовањем Митровице од истоименог града на Косову, са којим се престоница Срема по први пут нашла у истој држави.

Поглед са Саве на Сремску Митровицу 1926. године, извор: Митровачки споменар

 

Следећу промену имена извршиле су усташке окупационе власти, по прикључењу Срема НДХ 1941. године. Тада је име града промењено у Хрватска Митровица, да би по ослобођењу 1944. било враћено у Сремска Митровица, име које град и данас носи.

Сремска Митровица данас
Inicijalizacija u toku...

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име