Малу Госпојину славе широм наше земље.
Мала Госпојина се убраја у један д 36 великих црквених празника, а у црквеном календару је обележена црвеним словом.
Српска православна црква и њени верници обележавају је 21. септембра.
Стари Јоаким и Ана, Марију, Богомајку, добили су у позним годинама. Рођена је у Назарету. Детињство је провела у молитви, читајући Свето писмо. Са 15 година прилила је благу вест од арханђела Гаврила да ће родити сина божјег.
После вазнесења Исусовог, кога је суда пратила, Марија је живела још 24 године. Лечила је болесне и помагал удовицама и сиротињи.
Највећи српски средњовековни задужбинар краљ Милутин посветио је Богородичиним родитељима цркву у комплексу студеничког манастира.
Познатија као Краљева црква издваја се изузетном лепотом живописа. У овом манастиру је и оснивач лозе Немањића Стефан Немања Богородици посветио цркву коју народ назива Мајком свих цркава у Србији.
Обичаји на Малу Госпојину!
У народу се овај празник обележава живописним обичајима, који су посебно посвећени рађању.
Неке породице у свечаном руху иако не славе и не иду на славу више дана проводе у празничном расположењу посебно у крајевима где се одржавају малогоспојински вашари.
Верује се да када је о празнику ведро да ће нам се сунце смешити и током јесени, али и зиме.
Жене на овај дан не би требало да спремају кућу, перу веш и обављају друге сличне послове.
Постоји веровање да на Малу Госпојину ништа не треба радити од послова који се раде рукама. На данашњи дан наводно није добро ни започињати никакве нове послове, већ то треба одложити за неки од наредних дана.
