Mali Božić odn. Obrezanje Gospoda Isusa Hrista, Srpska pravoslavna crkva proslavlja svakog 14. januara. Osmog dana po rođenju Hristos je po Mojsijevom zakonu, koji je važio za svu jevrejsku mušku decu, obrezan. Pri tome je dobio ime Isus, kako je zabeležio evanđelist Luka, a po čemu se i pridaje izuzetan značaj ovom datumu.
Zašto slavimo ovaj dan, ako se u našoj pravoslavnoj crkvi ne primenjuje čin obrezanja?
Prema Svetom pismu, Isus Hristos je preuzeo na sebe grehe ljudskog roda, a čin obrezanja se smatra znakom očišćenja od praroditeljskog greha. U zapisu vladike Nikolaja Velimirovića stoji da je „Hristos na sebe primio ljudsko telo i podneo bol za greh određen“.
U Starom zavetu je ustanovljeno obrezanje za oznaku krštenja i očišćenja praroditeljskog greha, iako se ovaj greh ustvari nije očišćavao obrezanjem, sve do Hristovog dobrovoljnog prolivanja krvi za ljudski rod, kažu knjige veronaučne. Obrezanje je bilo kao neka kazna za prvobitni greh, i kao znak njegov, jer je obrezivano novorođenče, po rečima Davida, začeto u bezakonjima, i u gresima rodi ga mati njegova. I od obrezanja ostajao je ožiljak na telu detinjem.
Ispunivši zakon, Gospod je nama ostavio duhovno obrezanje, obrezanje srca – svetu tajnu krštenja, za koje je telesno obrezanje bila samo priprema, poručuje Srpska pravoslavna crkva.
Dnevnik. rs
